Просветни гласник

138

свакој опгатини налази збиргса књига потребних за опште образовање. Такове књиге могле би се давати и као награда у ооновним и ередњим школама место свакојаких до сад даваних. Ово је само скица у најгрубљим контурама. Мислим да нам ваља прегнути свима силама, да ширимо праву просвоту, да гаиримо општа знања у масу народа, а ту би инидијатива, руководство принадлежало, на сваки начин, Ученом Друштву, к °је је једном на тако нешто помишљало, али за кратко време наступише «ратне прилике«, «про—— менише се околности», несити Молох: «дневна политака," и дневна жестока питања заузеше сву пажњу, .. ко ће сад још и на то да мислв ? Али иде време носи бреле. То бреме не лежи ни на ком другом, но на свима нама, то јест : стварно да радимо на нравом напрегку, земље и народа. У тој мисли и усудисмо се п^стити у свет ову мисао, желећи само да је дневна поплава иатер.ија-лних питања но угугаи ! Др, ,1. ј В алента. | «^ч- —

СТАЊЕ ЈАВНЕ НАСТАВЕ У СРБИЈИ 1875. ГОДИНЕ

При крају 1874.-75. школске године министарство просвете и дрквених послова послало је свима директорима средњих школа и наставницима основних школа штампане обрасце, да у њих упишу статистичке податке о својим школама, Ови обрасци у неколико разликују се од оних, по којима је 1873 — 74 године ирикупљена статистичка грађа о свима школама. Нарочито за основне школе добили смо много потпунију г Р а ђу. Тако н. пр. први се пут сада износи број ђака по занимању њихових родитеља, н по показаном успеху у науци. Даље добивени су и апсолутни бројеви ђачких изостанака од школе. Ученици средњих школа класиФиковани су такође по успеху, но подаци о занимању ђачких родитеља за ову годину остали су неупнсани. II ако је прн прегледу поднесених извештаја нађено још доста њих, који нису били тачно израђени, то је опет број таких случаја у овој 1874 — 75 години много мањи од оног у прошлој 1873—Л години. Ако је дакле школска статистика за 1874—I 5 годину потпунија од оне за 1873—74 годину, то је заслуга гг. директора средњих школа и наставника школа основних и с великом поузданошћу може се узети , да ће погреба исправака у будуће бити све ређа , а интерес гг. наставника за прибирање статицтичких података све већи, те ће нам бар ова грана службене статистике бити уређена и обрађена онако како то интереси науке и државне управе захтевају.

* * * Измене у школеком законодаветву У Устројству наших школа у течају 1874—7 5 године нису чињене измене, осим што је Вишој женској школц, законом од 28. Фебруара 187 5. године, додат још и аети разред, с том законском одредбом, да тај разред имају учити оне ученице, које се затеку у другом разреду при ступању у живот овог закона. Овим подизањем петога разреда, имало се поглавито на уму то, да ученице из Више женске школе излазе с бољом и потпунијом спремом за доцнију учитељску службу. Далеко значајнија је промена која је почетком 1874—75 школске годипе учињена у распореду предмета на разреде за гимназије и реалке. Ову је промену изазвало у првом реду отварање седмога разреда. Но том приликом учињене су у разпореду и таке измене, које ннсу оправдане ни с наставног ни научног гледишта Ово нарочито важи за јестаственицу. 1 I Новим наставним планом за гимназије и реалке који ,је од Главног Просветног Савета усвојен и актом мшшстра просвете и црквевих послова од 20. Августа 1881. год. ПБр. 545-5. прописан, исправљена је ова ствар у свему.