Просветни гласник

140

ПроФесори лицеја имали су тада систематичне плаге 600, проФесори гимназија 3 50 а проФесори нижих гимназија 2 50 талира годишње. Тако дакле при стуиању у двадесетпрву годину службе била је годишња плата проФесора лиција 1000 талира » гимназије 500 » » нижегим. 350 » Уредбом од 15. Фебруара 18 58. године регулисане су поново плате проФесора, и тада је и проФесорима нижих гимназија одређена иста плата, који су уживали професори богословије и гимназије. Прва системагична плата професорска износила је 400 талира годишње.' Периодскеповишицебилесучетири, а годишња повишица износила је проФесорима Дидеја Средњих школа т а л и р А са почетком 11. године службе • • 100 100 16. » • • 150 100 » » 21. » • ■ 150 100 » » 26. » » • • 200 150 Цела повишида • • 600 450 По овоме дакле могла је бити највећа годишњи нлата проФесора лицеја 1200 а проФесора средњих школа 8 50 талира. Доцније увећана је систематична плата проФесорима Велике школе и Средњих школа са 50 талира, а периодске повишице остале су исте до почетка 18 7 5 годипе. Горепоменутим законом од 28 Фебруара 187 5 год. установљено је пет периода проФесорске службе. Годишња повишица плате износи проФесорима Велике школе. Средњих школа т а л и р А у почетку 6. године 150 125 » 11. » 150 100 » » 16. » 150 100 » » 21. » 150 100 » 26. » 150 125 Цела повишица • ■ 750 550 Кад поредимо прву плату проФесора Велике школе с платом проФесора средњих школа, онда налазимо, да је размера међу обема платама била у 18 51 години као 100: 58,3 а у години 1875. као 100: 69,2. Односна размера између повишице јесте за 1851 год. као 100: 50, а за 1875 као 100: 73,3. Плата проФесора средњих школа сад је 11 процената већа од оне, коју су имали проФесори у 18 51 години, а у периодској повишици вишак је још једном толики, јер износи преко 23 процента. Прва плата проФесора Велике

школе сад је са 15, 4 процената већа од плате, коју су они имали 18 51 године ; а плата проФесора средњих школа већа је сад са 22, 2 процента. Други је закон о ариаравницима ирофесорским у Великој Школи. По овом закону приправници могу бити ученици философског и техничког Факултета, који по свршетку свију испита изнесу из већине предмета одличне, а из осталих врло добре оцене. Поставља их министар просвете по предлогу проФесорског Савета Велике школе. Дужни су бити на расположењу про®е сорима Велике Школе у радњи око кабинета; походе поновице часове оне струке, на коју се стално одају, и заступају проФесоре, или држе предавања у средњим школама, У свему што се тиче дисциплине, прицравници потпадају иод школски закон за ученике Велике школе. 1 Трећи је закон о ираву на иосмртну илату предавача и учитеља средњих школа и учитељака више женс ке школе. Ови нижи наставници средњих школа нису имали то право, које је и самим наставницима основних школа дато и законом још 12 октобра 1870 године. Напослетку имамо да споменемо још један закон, којим је наређено, да се уштедом из кредита, одређеног на учитеље основних школа, могу држати накнадна иредавања у читељима. Цељ је овога закона врло лепа и корисна, Пружити учитељу помоћ, да накнадно допуни своје образовање а нарочито да се упути у практичноме раду школском, значи подизатн и саму школу. Мало даље ми ћемо показати, колико имамо учитеља са недовољном спремом. Последице овога закона нису се могле до сад оценити, јер по њему још није рађено, и то једно због честих промена у просветној управи а друго и због ратних црилика.' Из до сад наведеног, види се, да је у 1874—75 години много рађено по пољу школскога законодавства и школске администрације. Још бисмо имали напоменути, да је ревизија осиовних школа у овој години била потпунија, јер је

1 Кад је плата од 350—400 талира повишена, не види се из »Зборника.«

1 У 1875 години нису могли бити ностављени приправници, .јер је тек 1876 год. буџетом одобрен кредит од 2273.1« динара на члате њихове. У први мах иостављени су тројица а доциије још један. Годишње имали су ио 700 динара Од ирвих приправника данас неки су као супленти и нредавачи у средњим школама а други продужавају науке на странским университетима. •2 Данас отежава извршење овога закона још и та околност, да. одређепи кредит на плате учитељске једва подмирује нотребу, који је с године око годину све веће. За то су трошкови ока практичних предавања, која су у јулу 1881. године држана у Пожаревцу и Нишу подмирени из буџета учитељске школе.