Просветни гласник
' стање јавне НАСТАВЕ У СРБИЈИ 1875. ГОДИНЕ
141
тај посао подељен на више ревизора, а не као дотле само на секретаре министарства просвете и црквених послова. Ревизорима дата је прилика, да остану по веколика часова у свакој школи, и да се увере не само о раду учитељеву иего и о методи његовог реда. У окружним варошима преглед основиих школа извршиле су комисије, састављене из наставника средње гаколе и учитеља најстаријега разреда основе школа. При овој ревизији остало ,је врло мало учитеља неоцењених, од 667 само 22, дакле З. 30 процента. Напротив 1873 — 74 године од 641 учитеља остало је 109 неоцењених, дакле 16 процената. У следећем прегледу имена су свију ревазора и округа, у којима су гаколе прегледане
03 м сЗ
сЗ СО ЈЈЧ -
Рч
сЗ Л
2 « „ о н р< & о о а а Рн
<х> Рч р з &
р.
6 >Ј . Рј К_
а ^
«1 сб а
В о,
03 & к
к И
Н
сб р.
а, =Г
т т &
т
Рч
к
т
I Извешта.ј о стању оеновних школа у Србији 1875. Ноднесен министру просвете и црквених дела, од ЈосиФа Недића и Милорада П. Шанчанина, секретара мииистарства нросвете и црквених дела. У Београду 1875.
У извештајима, које су изасланици поднели министарству просвете, налази се много грађе за познавање стања основна школа. 0д тих извештаја штампан је само један. 1
0 средњим школама: у Неготину, Зајечару, Књажевцу, Алексинцу, Крушевцу и Јагодини, поднео је извештај Др. Ђура Даничић, проФесор Велике Школе а у Веограду прегледало је средње школе више нроФесора Велике Школе. Прелазимо на опис стања појединих школа.
I Велика Школа а. Наставници У 1874 — 75 школској години радила су у Великој школи 23 наставника, и то: 17 редовних проФесора 4 хонорарна 1 предавач 1 учитељ. У средњу руку износила је годишња плата једног редовног проФесора 4769.68 динара. хонорарног 1641.90 » предавача и учитеља 1515.60 » наставника 3242.76 » Средња година старости редовних наставника износи 40.9 • Изнад те средње старости било је 10 наставника. Најстарија наставник имаојебО и најмлађи 28 година. Средња проФесорска служба износи 9,47 година. Више од ове средње служба имало је 8 наставника а сви остали имали су мање. Крајности 30 и 1 година ! ' Кад број наставника поредимо с бројем предавања и недељних часова , онда налазимо , да је долазило на једно предавање на једног наставника у течају часова предавања часова првом 4,47 3 13,74 другом 4,30 3 13,09 6. Ученици На крају школске године било је у Великој Школи 185 редовних и 22 ванредна учсника. Проценат ванредних износи 16,63. Од 207 уписаних ученика само је један умр'о а један је оставио школу. Проценат смртности износи дакле само 0.48 У Факултету износи проденат ученика редовних ванредних правном 88.12 11 .88 философском • • • 90.оо 10.оо техничком 92.31 7.в»
1 У Немачкој (с Аустријом) било је 1875—76 године 30 универзитета са 1056 проФесора. Средња старост ових ироФесора 52, 8 год. Најстарији професори били су на универзитету гетингенском (58, 4 год.) а најмлађи (40, 6 год.) у Черновиду «