Просветни гласник
142
од СТО УЧЕНИКД било је у Факултету редовних ванредних у ошпте правном 48.11 54.55 48 .79 философском 38 .92 36.36 38 .65 технитаом 12.вг 9.09 12.56 Од ванредних ученика највише их уче у правном Факултету, а најмање у Факултету техничком. Кад горње размере поредимо, онда видимо , да на 100 редовних ученика долази ванредпих у оакултету правнои 113 философском 93 техничком 70 Зашто је број ванредних ученика највећи у Факултету правном , није тешко погодити. Таки ученици могу и без сведорбе добити службу у струци полицијској и Финанцијској, докле се у другим струкама квалиФикација доказује и сведоџбама о свршеним наукама. Од редовних ученика било је у почетку године само њих 7 стране народности, дакле тек З,** процената. У Факултету правном проценат ученика стране народности износи 5.<м процената ; у философском само 2 ,8« у техничком Факултету није био ни један ученик стране народности. Како стоји број ученика прве године према броју у остале три године, види се из овог прегледа :
ФАКУЛТЕТ
На сто ученика у I години било је ученика у години
II. | III.
IV.
Философски ....
41,61 8,зз
—
Технички
53 ,85 ! 7 .69
23 ,0 8
Правни
127 ,^8 111,и
155,лб
Велика школа •
63 ,29 | 31 ,65
39 ,2 4 [
Прелажење из једне године у другу види се најбоље из поређења једне школске године другој години.
к н М !» с м
ОД ПОЧЕВШИХ ПрЕ-
Г О Д И Н Е
" 2
ШЛО ЈЕ У ГОД.
° в § & Р 1 к
ДРУГУ
ТРЕЋУ
н
1872—73
50
—
—
1873—74
75
37
—
1874 75
79
52
26
у
Н Р О Д Е
Н т у
1872—73
100
—
—
1873 74
100
74
—
1874—75 ......
100
69
52
Број редовних ђака у појединим Факултетима јако се променио у току последњих пет година. Тај број износио је у факултету
у години
философском
техничком
правном
свега
1870—71 • • •
14
42
173
229
1871—72 ■ • •
20
28
159
207
1872—73 • • •
27
34
135
196
1873-74- • •
43
37
114
194
1874—75 • • •
72
24
89
185
Кад 1871 годину поредимо с годином 1875, онда налазимо, да је на 100 ђака у првој години долазило у другој години у Факултету
философском ■ • техничком • • • правном .... у Великој школи
514 ђака 57 » 51 » 81 »
Из овога дакле види се, да је број ђака у току ових пет година опао са 19 процента ! По месту рођења било је ђака
у
србији
на
страни
варошана
сељана
свега
варошана
сељана
све1
у факултету:
философском 41
21
62
9
1
10
техничком • 19
3
22
2
—
2
иравном • • 63
20
83
4
2
6
Свега • • 123
44
167
15
3
18
у факултету
у
п р 0
д е
н
т у
философском 66.13
33.81
100.
р с ©
10.оо
100.
техничком • 86 .3 6
13 .64
100.
100.оо
—
100.
правном • • 75.90
24.10
100.
66. 6 7
33. зз
100.
Свега • • 73 .6 5
26 .3 5
100.
83 .3 8
16 .6 7
100.
Међу ђацима, који су у Србији рођени , има три пута више варошана него сељана, а међу странцима таких је ђака и пет пута више. Кад број ђака поредимо с бројем му шких становника онда налазимо, да је један ђак варошанин долазио на 624 варошка становника, докле један ђак сељанин тек на 14.070 сеоских становника долази! Колико је било ђака у појединим Факултетима из сваког округа по месту рођења, види се из овог прегледа. (Види таблиду на стр. 143.)
У Великој школи није био ни један ђак сељанин из округа : алексиначког, ножаревачког, ћунријског и чачанског.