Просветни гласник

ПРАКТИЧНО уДУТСТВО ЗА ИРЕДАВАЊЕ ОЧИГЛЕДНЕ НАСТАВЕ

38. РАЗГОВОР Материје од којих се прави одећа Вунена материја : сунно, чоха , фланел. Ланена израда: убрус, застирач, илатно, батист. Овилена материја: атлас, свила. Појам о материји и осталим стварима одређен је кад је био разговор о разнни оруђима и материјалу. — Говорили смо о одећи и њеним саставним деловима, а сад ћемо рећи коју и о томе, од чега се сваки део саставља. Знате ли, од чега је сашивен мој капут? — Од чохе. — Ода шта још ? — Ода шта су начињена дугмета ? — Јесу ли само од свиле ? — Само с.у обавијена сви лом. — Шта је у средини дугмета ? — Дрво, кост чли друго шта. — Кост, гвожђе, дрво па и хартију обавију сукном, чохом, свилом и т, д.; па како се та дугмета зову ? — Сукнена, свилена и т. д. 39. РАЗГОВОР Мајетори који праве одећу Кројач, кожар, каиар, ооућар. 40. РАЗГОВОР Храна и пи^е за човека Хлеб, месо, зејтин, млеко, сир, лој, маст, со, зелен, каша, колачи, вино, ииво, кафа, чај и т. д. Именујте ми неколико предмета, који нам служе за храну. — Којом се речју може све то уједно казати ? — Хлеб, месо и т. д. хране човека и зато се зову људска храма. — Од куда добијамо хлеб ? Како се справља ? — Како се зову све оне ствари, помоћу којих се спрема и зготовљава храна ? Кажите ми најпре оне речи којима се служимо кад готовимо јела? — Вари. пржи, нече, запржава, кисели, соли, ври итд. При називу зачина: — шафран, паприка, мирођија, бибер и т. д.— учитељ нека покаже од куда се шта добија, као и од чега је нриправљено од (семена, плода, корепа, листа и т. д.)Само не треба црелазити у техничке ситниде. 41. РАЗГОВОР Ллодови и баштенеко поврке Звлан ; салата, краставци, лук, боб, грах, грашак, реиа, ротква, куиус, мрква, иершун. Воћ.е: јабуке, крушке, дудиње, шљиве, вишње, ораси^ грожђе, јагоде, диње и т. д. 42. РАЗГОВОР Животиња од које се употребљује меео за Јело Четвороножне : во, крава, теле; ован, овца, јарац, коза, јаре; зец. Шивина: кокоши, гуске, аатке, голубови

и т. д. Рибе и друге животнње : шаран, гитука, деверика, јегуља, моруна, рак, иуж, шкољка и т. д. Казали сте да храни човековој припада месо ; па знате ли од које се животиње једемесо? — Од овада ; говеда, коза, свиња и т. д. — Једе ли се месо од коња ? — Неки народи, далеко од нас, радо једу коњско месо, а има људи и у Јевропи који једу то месо. У њему баш и нема ништа шкодљивог за храну. Да ли се само четвороножне животнње употребљују за храну ? — Употребљује се и месо од неких тица. Уметелими именовати оне тице, од којих месо једемо? Напомена. При свршетку овог разговора, треба поновити имена свију животиња, о којима је говорено, па онда показати ђацима норедак, по коме једна за другом иду. На прилику четвороножне, тице, рибе, водоземци, домаће, шумске, дивље, иитоме и т. д. 43. РАЗГОВОР Људи који епремају све што треба за храну Воденичар, иекар, месар, рибар, ловац, земљорадник, вртар и т. д. Ода шта се меси хлеб? Ко га меси ? — Хлебар, земичкар, иекар. — Хлеб обично пече пекар; у понеким кућама, а особито по селима, хлеб месе и пеку жене у кући, и тај се хлеб зове домаћи или кућевни хлебац. — Од куда добијамо брашно? — Може ли се брашно млети и у кући? — У селима, где нема на близу воденица, мељу људи, а и жене, брашно ручним жрвњевима, — жрвњају. — Али је 1-ај рад тежак, и брашно излази крупно. Јесте ли видели воденицу ? — На води, сувачу, парну. — Шта окреће горњи ка мен? — Онај се камен окреће помоћу воде, ватре или коња. — Ода шта постаје брашно ? — А од куда се добија пшеница и кукуруз ? — Расте на њивама. — Да ли сами од себе нарасту као и друга трава ? Шта раде људи око њих ? — Најпре нагноје љиву, па онда поору и посеју; кад сазре, жању, вршу, беру и т. д. Да из семена постане храна, треба земља, сунце, киша и људи. — Видите шта има посла и труда док се зрно добије, да се може самлети и хлеб умесити. Који људи врше те послове ? — Земљорадници. — У неким се местима сеје толико хране, колико је потребно за исхрану ; у другим опет, као по варошима, никако со н не сеје. Но има опет места у којима се много више хране посеје и уради, него што је потребно оним мештанима; тада се онај сувишак носи у неродна места и у места у којима се никако храна не сеје, те се продаје. Људи који се баве куповањем и пренашањем хране, зову се житарски трговци. Поновите што сам вам казао. Исто тако има људи, који тргују - са брашном, Како њих зовемо ? — Брашнари.