Просветни гласник

ПРАКТИЧНО

УПУТСТВО ЗА ПРЕДАВЛЊЕ ОЧИГЛЕДНЕ НАСТАВЕ

155

Овде се може проговорити и о другим занатима и трговипама. При свршетку разговора нека се понове имена свију оних, који се баве спремом за храну. ГГоказати им, како се иште много руку за приправљање само насушног хлеба, и обратити им пажњу на лзобиље и разноврспост хране, као и на иотребу труда, рада и знаља за то све. 44. РАЗГОВОР Животне потребе човекове 1 . Храна. 2. Одећа. 3. КуАа и друге куАне иотребе Време је већ да се обазремо на све што год смо до сада ирошли; да се разбадани делови саставе у једну органпчну целину; да се упуте ђади да искажу и објасне све што нм је до сада говорено, и да то доведу и ставе у поредак. Ослањајући се на оно гато смо прошли и изучили, треба сад полако крчити пут у напред. Животне потребе човекове узимају се најпре у опште, у делини, па се оида деле по разделима, тако како ће један род потреба будити и изазивати појам о другима и како ће они опет сви заједно образовати појам Д' лине. Учитељ ће у томе отночети овако: Сад хоћу да покажете и именујете све предмеге, о којима сам вам говорио и то од иочотка нашег разговора па до сада. Ђаци нека сад броје и именују, а учитељ нека им припомаже захтевајући да један за другим беспрекидно, што брже то чине. Кад ђаци по два-три дута понове име једног предмета, а то ће често да се догађа, а и застајкиваће и сећати се по неколико секунада, а учитељ, користећи се том збрком дечијом, нека им каже, како је врло нужно да се доведу у ред све ствари и предмети, па да се онда може лакше чипити преглед над њима. Видим да сте много запамтили од онога, о чему смо разговарали, али кажите ми на шта би било налик домаће газдинство једпе куће, кад би све те ствари и предмети бнли тако испретурани, разбзцани и растављени, у таком нереду, као што их ви сад побројасте ? На прилику, кад би заједно стајао: тигањ, огледало, виљушка, будак, сахат, ступа, маљ, јастук и т. д.? — Ствари, дакле, децо, треба довести у ред, т. ј. сваку ствар треба метнути онде, где јој је њено место, а не где му драго. Е па сад ми кажите какве ствари треба понамештати заједно, ако смо ради, да су нам у реду и на своме месту ? — Ствари сродне, које су налик једна на другу, треба мећати једну до друге. Као год што треба радити са самим стварима, тако исто треба поступати и са њиним именима и називима. Кад ставите у ред имена нредмета, који су налик један иа други, онда ће вам у глави и мислима такођо бити реда. Постарајмо се, дакле, да ставимо и доведемо у ред имена и називе свију предмета, којс сте запамтили. Који су од тих предмета, о кбјима смо говорили најнужнији за живот наш ? Шта вам треба свакога дана, па и по неколико пута преко дан ? Храна. — После хране, шта је најнужније. — Одећа и обућа. — Можете ли бити без одеће и обуће, особито зими ? — Казали сте сад два иредмета која су нужна људима аа живот. Но осим хране и одеће, шта I

је још нужно ? Где бораве људн ноћу ? — У постељи. — А где се находи кревет са постељом ? — У кући — у соби. — Дакле, кућа је стан човеков. Могу ли људи ноћивати у пољу или живети у шуми ? Како би им било на киши, ветру и мразу ? Шта је дакле нужно човеку сем хране и одеће ? — Кућа. — Поновите ми то троје, што треба сваком човеку у животу. — Храна, одело и кућа. — Е сад већ можемо ставити у ред ствари и предмете о којима смо говорало, кад знамо то троје што је главно. Кажите ми сад одељено, и то све из почетка, све што уз кућу иде, па онда што иде уз одело, и на послетку што долази у храну. — Кућа, соба, кујна, подрум и т. д. — Видите, да је сад више поретка у распореду предмета, него што јс пре било. Постарајмо се још и боље да доведемо у поредак и остале предмете, који иду уз кућу. Шта нарочито саставља кућу ? — Делови куће. — Како се зову предмети, који се употребљују при прављењу куће? КЈћни материјал. Приђимо сада другоме делу—одећи- и постарајмо се да и ту доведемо ствари у ред. Промислите најпре добро сами, како би предмете који иду у одећу уредили. Нећемо ли и овде моћи онако урадити, као што смо радили, кад смо доводили у ред предмете, који иду уз ку!у ? — Делови одеће и материја за одећу. — Први део опет може се нодразделити још овако : одећа и њени делови. Сад поновите то дељење 1. Одећа, 2. делови одеће и 3. материја за одећу. Побројте сад предмете, који иду уза свако одељење. Сад нам још остаје да доведемо у ред предмете који се броје у храну. Промислите, како би то учинили. Да ли се и овде не би могла учинити онака подела као и код одеће и куће ? Може. Именујте неколико предмета који долазе у храну. — Месо, хлеб, купус и т. д. — Откуда добијамо месо ? Именујте сад животињу, од које месо једемо, и како се зове месо од сваке те животиње ? Како се зове храна која је зготовљена од меса ? - Сад можемо по томе учинити оваку поделу : месната — мрсна — храна, или још боље животињска храна. — Ода шта се меси хлеб? Од куда се добија брашно ? А зрно ? Предмети којп расту из земље, зову се биљке. Поновите што сам вам казао. Све биљке уједно узете зову се биљно одељење. Шта се зове биљно одељење ? Знате ли које јело, које се справља из одељења биљног ? Све се животиње уједно узете зову одељењем животињским. Поновите како се може поделити храна. — На храну из одељења животињског, и на храну из оделења биљног. На храну животињску и биљну. Кажите сад, које је храна животињска а које је биљна. А шта је то со? Со не припада предметима, који расту, но онима који се копају из земље. Ти предмети који се из земље копају зову се минерали. Утувите ту реч: минерали. Ка20 *