Просветни гласник

162

Цар Карло У у последње време своје владе беше јако оболео, преда Шпанију и Нидерланд свом сину Филипу II и спремаше се да немачку круну да свом брату Фердинанду, али се још устезаше. У то време појави се комета коју Карло сматраше као знак дат њему, јер је једна комета предсказала смрт и његовом оцу. Мислећи дакле да је он први па мож'да и једини на кога би се комета могла обратити, викне : »Ја морам да идем, мој је час купнуо;« одма збаци са себе све световне части и знаке па се повуче у један шпански манастир. «Скоро ће бити две године како Вам је отац дао круну« говорили су после Филипу II. »Скоро ће бити две године како се каје« одговорио је он. Халеова комета поплашила је свет и кад се појавила године 14 56. По неким писцима комета је била необично велика, по другима опет, страшна; а неки политички историци веле да је комета била средње величине. Сигурно је да је њена језгра тако сијала као каква сјајна звезда. У то доба, дакле три године после пада Цариграда, у Европи је владао велики страх од Турака, пронело се да је црква свете СоФије претворена у џамију, да је цео хришћански свет или поклан или заробљен. Комета се јавила у Јуну 1456. године. Папа Каликст III имао је онда рат са Сараценима. Он је показао хришћанима да комета изгледа као крст, те дакле да се надају успеху, а Мухамед опет видео је у комети јатаган и тумачио га као пророков благослов. У такој опасности папа нареди да се свакога дана у подие звони по свима црквама и да се држе молепствија. У првим месецима године 1472. указала се опет једна комета коју историци описују као врлострашн>: »Месеца Фебруара 1472. године појавило се на небу предсказање смрти брата Лудвика XI, једна комета која је слала своје зраке са запада на исток.« Са таким истим нагађањем и страховањем пропраћене су комете и од 1527., за тим од 1556. и 1 577. Године 1527. и 1577. беше предсказана пропаст света ; с тога, многи направише тестаменте и завешташе своја имања манастирима и не помишљајући да би крај света дошао за све људе па и за богоугоднике. У време великог астронома Кеплера и то 160 ј . године појавила се такође једна комета. Келлер, ма да је у осталим питањима небесним имао сасвим коректне појмове, питање о кометама не само да је није потпуно схватио, него је много даље заостао иза старог ФилосоФа Сенеке. Сенека их није сматрао као Аристотело да су то испарења са земље, него да су комете небеска тела сличне планетама и чвездама. „Ми их видимо, вели Сенека, кад дођу близу к нама, а нестане их са неба чим оду у своје удаљене регијоне, где се загњуре у бездан етера као рибе у

дубине морске. Не треба да се чудимо што закони кретања њихових нису још откривени. . . . Доћи ће време кад ће нам наука открити оно што нам је сада сакривено.« Кеплер пак у једном свом делу од год. 1619. вели: »Небојепуно комета као море риба. Оне нису вечите тачке, као што мисли Сенека, оне су од материје небесне. Та материја није увек чиста, и као нечиста више пута потамњује светлост сунца и месеца. Треба дакле да се етар чисти од таких изметака, а то бива помоћу какве животињске или биљне снаге, које такође има у етру. Та нечистоћа скупља се у СФерном облику и то је глава комете, сунце је осветљује и његови зрази, који пролазе кроз ту масу, из лазе те праве реп комете. Што се пак комете ретко виђају, то долази од даљине иебеског етера. За то ми видимо само оне које пролазе кроз небески етар близу земље«. 1 ) По хронолошком реду дођосмо до комете коју више пута споменусмо и која је први пут дала прави појам људима о тим небеским телима. То је Халеова комета која се појавила 1682. год. на две године после Њутонове комете. Халеј израчуна одма путању. Сравнивши свој резултат са путањама раније нађених комета, виде да се подудара са путањом комете од 1607. коју је посматрао Кеплер пре 7 5 година, као и са кометом од 1531. године коју је посматрао Апијан астроном. Из тога он изведе да су комете од 1531., од 1605. и 1682. једна иста комета, која се више пута јавила и која сврши свој пут од прилике за седамдесет и шест година. Путања по којој се окреће земља око сунца округљаста је а путања по којој се креће та комета је врло издужена и достиже од сунца до иза Нептуна Пошто је Халеј овако израчунао ту гомету, он предскаже да ће се она јавити опет крајем године 1758. или почетком 1759., пошто се врати са свог далеког пута. Многи астрономи сматраху то предсказење као басну и не обраћаху му готово никакву пажњу. Кад би код пзрачунавања путања кометских било довољна опажања која се на њима чине, онда би посао био лак. Но како комете у свом путу пролазе често близу великих планета, које упливишу својом привлачном снагом на комете, то се мора водити рачун и о том привлачењу које у неколико мења пут комета и које се зове »поремећај.« У оно доба није се знало ни за Урана ни за Нептуна. За то је Халеј узео у рачун приближно само поремећаје Јупитера и Сатурна и тек приближно одредио време кад ће се његова комета јавити, а требало је то тачно израчунати. С тога предузе Француски математичар Клеро

1) В г 1 о 4 - »Беа соте^еа«, и ТЈећег Соте1;еп ип<1 Соте^еп-Ађег^аиђеп« уоп I) г. К и (1 о Н "УУ о 1 Г.