Просветни гласник

21*

КОМЕТЕ И ОЗВЕПДИНЕ

163

и астрономкиња госпођа Леиот на себе, да изведу тачан рачун о повратку комете. Радили су и рачунали иуно пола године и то тако, да су једва имали времена да једу. Они нађоше да ће Сатурно задржати комету за сто дана а Јупптер за пет стотина осамнајест дана, свега дакле шест стотина осамнајест дана; дакле ће садање њено обилажење трајати годину и осам месеци дуже, те да ће 13. Априла 1759. бити најближе сунцу. Уз то дода Клеро, да не аознавајуКи јоги та чно масу Јуаитера и Сатурна и не знају&и да ли иза њих има још каквих аланета , није са свим сигуран у тај свој рачун, али да сва разлика може изнети месец дана више или мање. Ни једно предсказање астрономско није се жељније очекивало као повратак Халеове комете. Сваки ко је год имао дурбин редовно је гледао у небо крајем 1758. године. Година се приближавала крају а комете још нема. Најзад на Божић 25. Декембра 1758. године спази је први пут сељак Палич близу Дрезде који је имао добар дурбин, но како онда није било телеграФа, то није никоме могао јавити за то. Тек после четири недеље видеше је Француски астрономи. Комета је поред сунца прошла 12. Марта 1759. године, дакле месец дана раније но што је била израчунато, као што је то и предвиђено. Од тог доба паде она тајанственост са тих небеских тела коју смо имали прилике до сад да видимо. Рачун је омашио само за месец дана. А да се запитамо, шта је то месец дана кад пут комете траје седамдесет и пет година?! У осталом да се знало за Урана и Нептуна, погрешка не би била ни толика. После тога одређен је следећи повратак Халеове комете у близину сунчеву и то за 183 5. годину. Многи математичари узеше у рачун нове поремећаје које ће комета претрпети у том спом повратку. Дамоазо одреди 4. Новембар као дан повратка, Розенбергер 11. а Понтекулан 12. Новембар. Комета је први пут виђена 5. Августа и ишла је мирно путем који јој је био одређен рачуном и кроз највећу близину до сунца прође 16. Новембра, дакле за четири дана доцније но што је израчунао Понтекулан. Први пут је разлика изнела тридесет и један дан, а сад само четири; али и један и други број ишчезавају према дугом путу комете од 75 година. Сад је тачно одређено време њеног обилажења око сунца и од прелаза године 1759. до прелаза 1835. прошло је 2^006 дана у место 27937, колико Је требало за време обилажења од 1682. до 1759. Та разлика дошла је отуда што је упливом Јупитера прирасло обилажен.е за 135, а упливом Сатурна, Урана и земље смањило се за 66 дана Идући повратак комете биће 24. Маја 1910. и трајаће обилажење свега 27217 дана или 74 године и 6 месеци по рач Уну Поитекулана, дакле краће но оба црва. Од 1835.

до 1873. комета се удаљавала и од земље и од сунца и те године достигла је највећу даљину иза Нептуна на 5.200,000.000 километара. Од тог доба вратила се натраг и сад се налази на путањи Нептуновој приближујући се непрестано сунцу и земљи док нам 1910. не дође тако близу да је опет видимо. Пре него што приступимо кометама нашега века, да споменемо још две комете из прошлога века и то ону од године 1769. и 1770. Крајем године 1769. појави се на небу велика комета, која се у многоме чему разликовала од обичних комета. Имала је ванредан реп, који се нарочито у топлим пределима где је ваздух прозрачан пружио преко великог дела неба. Многи посматрачи тврде да је реп заузео половину неба. Још једна је ствар била пеобична што се на тој комети видела, а то је што њен реп није био прав као што је то обично код комета као и што је и код ове што смо ми видели, него искривљен и извијуган као положено писмо 8 ( ш). Пут којим се комета кретала тачно је бележен и осамнајест се астронома занимало да јој одреде трајање обилажења. Са сигурношћу се пут њен не може утврдити из разних узрока, ма да га јв Бесел израчунао на 2090 година. Године 1770. појавила се комета која по свом изгледу није падала јако у очи, само што је у свом путовању врло загонетна била. Но о томе ћемо на другом згоднијем месту. Врло је мало комета које својом сјајношћу и величином привуку пажњу целе публике. Тако у нашем веку било је таких комета свега деветнајест а са овом нашом двадесет и то у годинама 1807, 181 1, 1812, 1819, 1823, 1830, 1835, 1843, 1845, 1847, 1850, 1853, 1858, 1860, 1861, 1862, 1863, 1864, 1874 и од свију тих највеће и најлепше су биле у год. 1811, 1843, 1858, 1861 и 1862. У овом веку нађено је више комета којих су путање тачно израчунате и рачун њиховим повратком доказан. Најпре ћемо њих прегледати. Друга комета чији је пут израчунат и оверовљен јесте Енкеова. Њу је посматрао Понс у Марсељу године 1818. а израчунао астроном Бнке године 1819. у Берлину. Тоје комета чије обилажење траје кратко време : само три године и три месеца (или три године и 106 дана). Таје комета посматрана више пута; само што се врло ретко види голим оком него већином кроз дурбин. Иема репа него изгледа округласта, са зрном на једном крају. Така је изгледала и године 1838. 10. Новембра ; после два дана мало се изменила и издужила те је изгледало да је на противној страни од сунца добила као мали реп, но он се даље није развио.