Просветни гласник

КОМЕТЕ и

ОЗВЕЗДИНЕ

165

Године 1844. а 22. Августа открије Де Вико у Риму нову комету која је такође периодична и на реду ае.та. У почетку је била врло слабе сјајности но у Септембру могла се видети и голим оком, док није око половине Децембра сасвим ишчезла с неба. Обилажење јој траје 5 и по година. На реду је шеста периодична комета, коју већ споменусмо напред а то је Брорзенова нађена 20. Фебруара 1846. 1одине. Обилажење јој траје 5 и по година. 27. Јуна 1851. године откри Дарест у Лајпцигу нову комету која се видела до Октобра те године. Обилажење јој траје 2330 дана. И онаје као и Брорзенова комета врло мала и види се само кроз дурбине. То је седма периодична комета. Осма периодична комета зове се Виненова, јер ју је он открио 8. Марта 18 58. године у Бону. Њу је видео још Понс године 1808. и 1819., но није зиао да је периоднчна и да јој обилажење траје кратко време и то мало више од 5 и по годнна. Ни она се не види голим оком. Девета периодична комета јесте Тутлеова коју је он пронашао 8. Јануара 1858. год. у Кембриџу. Обиђе око сунца за 5044 дана. Она треба да се врати месеца Септембра године 188 5. Иајзад десета на реду је Темиелова комета од године 1867. (3. Априла). У први мах израчунато јој је обилажење на 2064 дана. Но Др. Селигер узме у рачун и поремећај који ће комета претрпети од Јупитера, јер му врло близу прнлази, те закључи да ће тај поремећај изнети ј 17 дана дана, (дакле 2184). И зајиста кад се комета врати године 1873., прође поред сунца 9. Маја, и нађе се да јој време обилажења износи 2178 дана (разлика за 6 дана). И она је телескопска. Ради бољег прегледа да скупимо све те периодичне комете у једно :

обилажење

и31'ачуната године:

1 Халеова

76'/ 3 год.

1704

2) Енкеова

3'/з »

1819

3) Бијелова

6% »

1826

4) Фај-Мелерова 7 5 / 12 »

1843

5) Де Викова

57 2 »

1844

6) Брорзенова

5'/ 2 »

1846

7) Дарестова

6 5 / 12 »

1851

8) Винекова

5% »

1858

9) Тутлеова

13 5 / в »

18 58

10) Темпелова

1867

Из овог прегледа види се како код већине комета траје обилажење кратко време: од три до седам година, изузев Тутлеову која је обиђе око сунца за скоро четрнајест година и Халеову чије обилажење траје више од 70 година Пошто се све те комете вла-

дају готово тачно по рачунима који су за њих изведени, то се у исти мах види да смо с тим ушли у траг тим некада тајанственим телима небесним, која се као и остала небесна тела крећу у васелени по једним истим законима. То су комете којих је пут израчунат и оверовљен, које су се дакле по други а неке и по неколико пута враћале к земљи и опет од ње одлазиле. Но не треба мислити да је само тим кометама пут израчунат; готово свакој комети, која је виђена у последње време израчунате су путање а од старијих само неколиким, али нису урачунате међу периодичне што или им је сувише дуго време обилажења па се нису још дочекале ио други пут, или се нису вратиле, ма да су се могле до сад вратити. Тако на пример године 1848. ишчекивао се иовратак комете од године 1 556., којој је одређено обилажење на 292 године. Но није се вратила не само те године него ни како до сад. Неке од тих израчунатих а неоверовљених комета ове су:

треба обидажеље траје да се врати

Комета

од

год.

1866

год.64

дана 1899

год.

1867

» 228

1600

1846

1902

(873

1928

1847

1922

1853

188

2041

III

1845

249

2094

1843

376

2219

1861

415

2276

III

1840

743

2583

1811

875

2686

III

1860

1000

2860

III

18 58

1950

3808

III

1827

2611

4438

1811

3065

4876

1864

4738

6602

III

1822

5649

7471

III

1849

8375

10224

—

1680

8813

10493

1840

13866

15076

1847

43954

15801

1780

75838

» —~

77618

1844

102050

103894

1863

1840000

1841863

1864

2800000

2801824

Сви

ови бројеви

нису подједнако

тачни а

на-

рочито то вреди за комете код којих обилажење траје стотинама па и хиљадама година. Те комете на свом толиком путу пролазе без сумње поред многих небесних тела која су нама још непозната, па како се I њихово путовање мења од поремећаја таких тела,