Просветни гласник

ЈАВИА ИАСТАВА У

КРАЛ.ЕВИНИ ЧЕН1К0Ј

УШ Како деда походе школу. Помоћна учила и резултати наставе Деца су походила школу у ирошлој годгти (1881.) марљивије но у 1880. год. Узрок ће бити у већој увиђавности и бољем настојавању од стране родитеља, премда је и енергична и неуморна административна власт ненрекидно принуђена, да казнама приморава родитеље да гаиљу уредно децу у школу. У опште деца зими иду прилежно у школу, али лети много изостају и то по нарочитом саизволењу самих родитеља. Таквим честим изостанцима повод су економне неприлике сеоских становника. Учестане жалбе сеоског сталежа побудиле су министарство просвете да изда распис: да се месни школски савет обазире на економне иотребе, и да се ио могуКству свака оиравдана жеља исиуни, и то без великог иискарања и одлагања за што краКе време. Односно потребних учила, која су по школском закону као неопходно потребна прогшсана, билоје таких само у 3723 школе, и то у немачким школским срезовима 1389, а у чешким 2334; без прописаних учила било је дакле 660 и то : за јестаственицу и шизику. Успех у појединим предметима А. Шатерњи језик. — Метода нредавања свуд је опробана, добра, успех свуд задовољава. У неким школама није добро рађено по очигледној настави у елементарној класи, или је недостајало правилно развијање граматичких правила. У неким су школама грешили учитељи у томе, што нису покљањали довољно пажње коректури ђачких састава, или настава није била довољно брижљива при прегледању правописа, или се није довољно пазило, како ученици схватају и својим речима казују оно што су читали ; многи учитељи еу мало на то пазили, да ли деца и разумеју све то што читају. На неким местима било је стварних тешкоћа за давање домаћих писмених састава због сувише великог сиромашног стања родитеља. Према овим недостацима ваља оценити дотични резултат наставе. Други у Чешкој краљевини признати језик немачки — изучавао се у свима варошким гра-

/јанским школама, и у многим вишеразредним чешким основним школама, а чешки језик изучавао се само у 48 јавних основних вишеразредних немачких школа, са доста добрим (?) успехом. Б. Односно наставе у рачуну може се казати да је успех у опште задовољавао. Неки учитељи нису пазили на потребно вежбање у разумевању рачунском, т. ј. у логичном начину извођења закључака — логично рачунање. —• Исто тако и поједини учитељи нису се довољно обзирали на потребе свакидашњег практичног живота односно пијачког обрта. В. Резултати у иисању беху у целости много повољнији. У неким школама морао се корети начин држања пера, начин седења ученика при писању, као и сувише мала слова. Неки су учитељи недовољно разлагали поједина слова, кад су их први пут ученицима ноказивали, или су сувише рано дозвољавали да ученици изоставе номоћне црте при писању појединих слова. На неким местима постоје друштва која недељно од сваког члана купе по 1 крајцару и за скупљене новце купују писаћи материјал, па га деле међу сиромашну децу и тако веома благодетно дејствују, јер потребни материјал бесплатно деци издају и тиме стварно доприносе да сиромашни ученици могу редовно школу походити и у писању се вежбати. Т. Резултати наставе реалних иредмета били су и по методи и по успеху са свим задовољавајући. Особито је свуд довољна пажња поклањана земљопису, а исто тако лојална и родољубљива осећања у младежи гајена су. И предавање ириродних наука као и физике у велико се побољшало, јер многи учитељи усвојили су бољу методу узевши за основу наставе: очигледност предмета. Еао основа предавањима служили су чланци реалног садржаја у прописаним читанкама. У неким школама није се пожељена мета у именованим предметима постигла, нешто зато, што се није довољно гледало на предмете, који су ближи памети и схватању дечијем, као познавање домовине, или тачно омеђење основа земљописа, нешто зато гато учитељ није довољно читанку исцрпао, или напослетку и зато гато су се и неки учитељи као неспособни