Просветни гласник

ЈАВНА НАСТАВА У КРАЉЕВИНИ ЧЕШКОЈ

За учила (у правом смислу као и за библиотеку ђачку) не сме се сада у предрачун једне грађанске школе са 6 разреда ставити више од 100 ®орината = 240 динара, за непотпуну грађанску школу 50 ч?ор. = 120 д., за једну основну школу 5 ®ор. = 12 дин.^ а на сваки разред 3 ®ор. •= 7 динара годишње. Па и ако је тако штеђено, ипакје издатак за основне и грађанске школе нарасгао на суму од 6,576.551 Фор., према 1880. години, кад је био 6,812.996 Фор. — дакле већи са 263.555. ®ор. Од ове циФре пада на немачке школске срезове сума од 73.531, а на чешке школ. срезове сума од 191.052 ®ор. Најзнатнији је издатак на саме учитељске плате у 4,911.050 Фор. према 1880. години у 4,766.966 ф ., дакле више у 144.083 ф . Остатак већег издатка у 119.471 ®ор. пада на разне рубрике, као на додатке, учитељске среске скупове, попуњавање библиотека, разне иорезе и разне канцеларијске трошкове ; али је мањи према прошлој години. Односно начина покривања гореназначене суме од 6,576.551 ф ., износе приходи школски и школарина 1,801.281 ф . Остаје дакле прирезом да се нодмири сума од 4,775.270 ф., и то : н) 10" 0 среским прирезом 2,277.439 ф. и б) општим земаљским прирезом 2,497.861 Фор. Према наредби сабора земаљског да се издаци за виша три разреда (IV , V и VI) грађанских школа одвојено саставе, саборски одбор дао је да се ти издаци саставе и они износе за 118 грађанских школа суму од 616.697 ф . и то: На немачке школ. срезове (55 школа) 297.460 ф. „ чешке „ (63 школе) 319.237 „ Почем су грађанске школе нова и скорашња установа, то школарина доноси само 48.553 ®ор. И тако се прирезом морају подмирити издаци у 568.144 ф . Према броју потпуних и непотпуних грађанских школа може се само издатак за један разред тачно одредити. Од 479 разреда долази просечно на 1 разред 1184 ф ., а према броју ученика у 16189 пада годишњи издатак за сваког иојединог 35 Фор. Приход свију јавних основних школа износио је 1.752.728 ф. Тиме су непокривени трошкови смањени у суми од 5,960.854 „ Остало је да се прирезом подмири . 4,208.126,, Број разреда у овим школама био је . 9.753 „ Пада дакле на сваки разред . . . 431 „ А кад се узме у рачун број ученика од 818.661 „ онда стаје сваки ученик годишње . 5 ®ор.

189

По томе је и прорачунат проценат приреза за среске школске огпптине 47.. " 0 , а за целу земљу 52.! "| 0 . XI Ванредни издаци Помоћ за грађење и подизање нових школских здања одређена је за 1881. г. у 150.000 ф. Из ове суме дата је помоћ на 159 општина и то у немачким школским срезовима 46 и чешким 113. XII Учитељски нензнони фонд Ва нензије је стављено у буџет сума од 315.000 ф .,а потрошено је одатле 308.596 „ тако да још остаје вишак у . . . 5.403 „ који се као уштеда враћа. Што је ова сума нрошле године у буџет стављена довољна била, па се јога већа но гато треба показала, сведочи: да је саборски одбор добро проучио био могуће угатеде, и да је добитак од „интервалара" (плата учитељека која се уштеди, кад неко учитељско место није попуњено, или се учитељека и подучитељска места попуне лицима привремено иостављеним, којима мања нлата припада) доста велики и да може још већи бити, ако се само тачно вргаи наредба : да еви оваки вишкови и интеркаларе припадају пензионом Фонду. Тако по рачуну за годину 1878. требало је од 87 школских срезова суму од 441.422 ®ор. предати пензионом Фонду. Алије Фактички предато само 61.074 Фор. и тиме је тај фонд јако оштећен. Ово се у будуће трпети неће, зато је само ради смотрености сума од 315.000 ®ор. стављена у буџет, а сабореки одбор неће те суме ни требати или само један мали део._ XIII Дохоци од завешгања И ови дохоци расту, јер за 1880. г. етављен је као вероватни доходак. 120.000 ф. а Фактичан је био . . . 152.288,, Ва 1881. г. стављен је као вероватан у 140.000 „ али већ за 3 месеца рач. године изнео је 68.873 „ Биће дакле опет знатно већи. Саборски одбор мисли да је сабору ноднео верну слику садашњег стања народне основне наетаве у Чешкој и кратак преглед свију расхода и доходака. После свега долазе табеларни прегледи, од којих за наше читаоце вредно је да приложимо табеларни иреглед за оно о чему смо говорили у тачци под XI: