Просветни гласник

191

ПРАИТИЧНО У ПУТСТБО ЗА ПРЕДАВАЊЕ ОЧИГхЛЕДИЕ НАСТАВЕ (н А СТ АВ А к)

52. РАЗГОВОР Шкодљиве животиње и чиже се бране а. Штеточиие животиње : миш, вук, лисица, мува, златница, ос, зоља, гусеница, мољац, мрави, уши, бубе итд. б. Њина одбранбена оруђа. Роговима се бране: говедо, козе, јелени ; копитама: коњ, магарац; нок тима: мачка, веверица, лав, медвед ; зубима : псето, вук ; кљуном се бране грабљиве тице : јастреб, соко, кобац; жаоком : чела, оса, стршљен ; јеж се скупи у клупче па се брани својим бодљама и т. д. 53. РАЗГОВОР Моиовљење и стављање у ред онога што се до сада прешло. а., Отановници кућни у опште : људи и домаћа животиња. б., Четвороножна животиња и користи од ње. в., Остала домаћа животиња и користи од ње. г., Шкодљива животиња у кући д., Упутство за разумио поступање са животињама, Кад смо понаособ говорили о становницима куће, кад смо размотрили чиме се они баве и како се одликују једни °Д других и напослетку кад смо прегледали делове човечијег тела, ми смо у свима тим приликама дали ђацима да прибаве множину представа и запамте много речи. Сад треба све те одељене представе п појмове саставити у једну целипу како ће лакше на свагда остати у ђачкој памети. С тога дакле сав досадашњи материјал може се поделити на нет главних делова. Учитељ нека почне најпре говорити о ђацима, о стаповницима кућним у оиште, и нека им каже д I то иоделе у две групе; затим о домаћој животињи и корпсти ко.ју оиа доноси, о шкодљивнм животињама и иредохрапи у поиашању са њом, и на послетку нека упућује ђаке да учине поделу међу животињама, но највидљивијим њиним сиољнмм знацима. Оно што ђаци нису пажљиво схвргили, нека им разумљиво представи, нокаже, протумачи, нацрта и т. д. Што се тиче оних што живе у кући и код куће, може се та подела узети овако: људи и животиње. Људе бисмо могли поделити по њином полу, узрасту, занимању и т. д. Али како би се та подела веома разгранала, за сада ћемо је оставити а поступно придаваћемо је разговорима који иду, Овај се разговор много олакшава разноврспим спољним знацима, који'су код сваког рода животиње све друкчији и различнији. Размештање животиња у класе веома је иотребно ради олакшања ђачког памћења, и ради стављања свега ирибављеног знања у тачни поредак. - - Разговор се може одпочети овако: До сид смо говорплн о разно.ј животињи, дед' сад покушајте да је побројите. - Ђаци без икакиог реда

броје разне животиње. Морамо се, децо, постарати да и животињу доведемо у неки ред, као што смо већ то учинили и са другим стварима. — Коју животињу човек храни ? — Коња, вола, краву, кокош, гуску, патку, и т. д. Да ли сва животиња друга осим те побројане добија храну од човека ? — Где обично живи жнвотиња, коју човек храни и издржава ? — Са човеком заједно у кући, у дворишту — Па по томе, како би је могли назвати ? — Домаћа животиња. А ко храни ону животињу што живи у пољу и шуми? Како сад можемо разликовати једну од друге, и како ћемо их назвати ? — Домаћа и шумска. — Под тим именом домаћа и шумска разуме ли се само четвороножна животиња ? — Поновите што сам рекао. Именујте коју шумску животињу. — Зец, лиспца, веверица, вук, и т. д. — Каква је разлика између домаће и шумске животиње ? — Домаћа добија храну од човека, а шумска је тражи сама, — Тако је ; но знате ли ви још какву разлику између њих ? Шта на прилику ради зец, кад му се човек приближи , или кад из далека спази човека ? — Вежи. — Зашто ? Боји се човека. — А псето , коњ , беже ли и они ? Зашто не беже ? — Не боје се човека. — Какву сте разлику дакле сад нашли међу домаћом и шумском животнњом ? — Домаћа се животиња не плаши од човека а шумска се плаши и боји. — Животиња која се илаши од човека зове се дивља. Поновите. К^жите ми сад неколико дивљих животиња, које презају и зверају од човека, па се због тога још друкчије зову з верови ? — По чему знате да је то дивља животиња? По гоме, што звера и плаши се од човека. Животиња, која се не плаши од човека, коју човек храни и издржава, зове се домлћа, питома животиња. Поновите. Именујте коју питому животињу. Дакле како можемо поделити животињу? На нитому и дивљу. Има ли дивљих и иитомих свиња, дивљих и питомих гусака и т. д Па како сад можете разликовати питому од дивље животиње ? — Питома се животиња не плаши од човека, добија од њега храпу и нег.у. — Да видимо, не би ли се још како могла поделити животиња. — Колико има ногу у коња ? У свињчета ? — У овце? — Дакле како би могли назвати ту животињу ? Четвороножна животиња. — И ако је ово старо дељење животиња, ми ћемо га се ипак држати. — Именујте ми коју четвороножну животињу. Чиме је по-