Просветни гласник

198

ПРАКТИЧНО УПУТСТВО ЗА Г1РЕДАВАЊЕ ОЧИГЛЕДНЕ НАСТАВЕ

Међу којима је деловима разапета кожица ? Кака је разлика међу предњим и задњим ногама? На чије су прсте налик задњи прсти? Шта ради задњим прстима? На што му служе оштри нокти на задњим ногама? Какав му је реп? По зубима на коју је животињу налик? У чему су слични зуби слеиога миша са зубима кртичиним ? А у чему се разликује од зуба веверичијих и зечијих ? Можемо ли по зубима познати каквом се храном храни ? Која тица лови тако инсекте као он ? Јесу ли му налик очи на кртичине ? Каке су му уши ? Види ли и чује ли добро? По чему се познаје да добро мирише? Како је доказао неки иаучник, да слепи миш веома добро осећа крилним кожицама? На што му је та осетљивост ? На чију је длаку налнк његова длака ? На каку је животињу налик по дисању и крви? Разликују ли се чиме слепи мишићи од мачића, штенаца и других животиња? Где живе слепи мишепи дању, зими и у које време излећу и траже своју храну ? Што не лете и зими ? Да ли би могли живети зими кад не би падали у зимњи сан ? У каком положају спавају ? Зашто не треба таманити слепог миша ? Покажите ми све сличне знаке међу слепим мишем и кртицом ? Која су му чула највећма развијена, и што су му потребна ? 58. РАЗГОВОР 0 сисарижа у онште Све животиње о којима смо говорили н^лик су једна на другу у томе, што своје младупце отхрањују млеком, које ови сишу, те зато се и зову сисари. Сви сисари имају тврд костур и топлу црвену крв, дишу на плућа, а тело им је иокривено длаком. Имају сви зубе, и по њима се познаје, каком се храном који од њих храни, кад сису оставе Травождери сисари имају кутњаке широке за жватање хране. Они који се хране тврдим биљним стварима — глодари — имају секутиће длетасте, а кутњаци су му налик на турпију. Грабљиви сисари имају оштре очњаке , и кутњаке, налик на тестеру. Они који се хране инсектима, имају зубе налик на зубе осталих грабљивица, само што су им врхови у кутњака још оштрији. Сто- Ј

пала су у сисара различна, гледећи на то : трче ли, пужу ли се, лете ли или иливају. И ако су ноге по снољашњем изгледу врло различне, ипак у њима имају сви они делови које имају руке и ноге човекове. И рука и нога људска састоји се из три дела, као што смо то већ напред казали, па се и код свију сисара ти делови находе, само што је у неких на прилику бутна кост краћа, у неких стопа дужа ; а у других опет нису сви прсти развијени; али је све то ипак налик на руке и ноге људске. Место ноктију у неких су папци или копвта. Нокти, копите и папци су од рожасте материје. Кичмењача је и у човека и у сисара састављена као из прстенова. На врху је кичмењаче глава, у којој је мозак, везан са кичменом мождином. Груди су и у животиње састављене од ребара са грудном кошћу. Руке у човека и предње ноге у сисара што пливају, лете, пужу, копају имају троугласту плећачу и кључњачу, која од плећаче допире до грудњаче. Сисари што само ходе, немају кључњаче. Тело се непрестано мења како код сисара тако и код људи. Горња кожа и длака опада, мишићи па и кости троше се'; а то се моше приметити по томе, што живинче мршави кад нема да једе. Кад се не би наша кожа трошила и опет па ново расла и обнављала, изнела би се као стара хаљина. Кад дуго радимо, или мпого пешке путујемо, сустанемо; а то је због тога, што се неки део мишића истрошио. Чосек и сва животиња мора да једе и да пије, па да надокпади оно што се потрошило. Храна се преварује у желудцу и претвори у густу кашу па онда из желудца прелази у црева где се начини житка каша налик на млеко. На дуварима од црева има опет сијасет много малих ситних цевчица, које ту житку кашу из црева усисавају па у крв одводе. Крв је у свпју сисара топла и црвена, и тече по цевима, који се зову крвни судовп — жиле. — Крв храни цело тело па зато по целсм телу и тече. Крв прими у се све оне честице, што су покварепе, и замени их новима. Због тог што крв прима покварене честице, и сама се квари, па постане тампо црвена. Та покварена крв кроз срце дође у плућа, ту прими ваздух (управо кисеоник из ваздуха) а напусти угљену киселину,а тиме се пречисти и поправи. Плућа су у грудима и састоје се из два крила налик на сунђер. Плућима дишемо потребни ваздух, а издишемо непотребии. И тако крв у телу човековом и животињском тече у два правца: најире из свију делова тела у плућа, да се очисти, иа онда очиш^ена из плућа у све делове натраг, да тело хр, ни. Срце је јак мишић са четири пре^раде, и оно покреће крв. Кад се срце стегне, онда из себе истера крв, а кад се рашири, опда је прими. Срце се находи између плућних крила нешто мало више на левој страии и можемо увек о?егити како се оно стеже