Просветни гласник

204

СТАЊЕ ЈАВНЕ НАСТАВЕ У СРБИЈИ 1875. ГОДИНЕ

У гимназијама губи највише учепика арви разред, а најмање разред четврти. У рсллкама губи други разред више учепика него ли први. Кад за обоје школе узмемо размере пз првог, др^гог, трећег и четвртог разреда, онда видимо, да је изгубио други разред 3,

трећи 4 а четврти 7 процепата ученика мање од првог разреда Колико су изгубили ученика ноједини разрсди и колико је долазило на сваку врсту губитка, то се види из овог прегледа :

БРОЈ УЧЕНИКА КОЈИ СУ У ТЕЧАЈУ 1875. ШКОДСКЕ ГОДИНЕ ОСТАВИЛИ

Р А 3 Р Е Д

ирви други • трећи • четврти иеги шести •

ирви АРУги трећи • четврти пети шести • Због болести оставило је релативно највише ученика други и трећи разред реалака и други разред гимназија. Омртност била је најјача у првом разреду реалних школа и гимназија. Колики је био проценат школу оставивших ученика у свакој школи иосебице, и због чега су школу оставили, то се види из овог прегледа : Види преглед Л. на стр. 205. Кад сво средње школе по геограрском положају саставимо у четири гомиле, и број ученика, који су школу оставили. међу собом поредимо, онда налазимо, да је од 100 таких ученика, долазило на ученике који су школу оставили

г

и м н

А 3 И Ј

Е

Р Е А

Л К Е

ш к

3 Л У

РАЗПИХ ! УЗРОКА

02 О V м у*. ■М >3 к о к

ЗБОГ ОЛЕСТИ

н 0-1 о

а ч о

се

5 г

)Г СМРТИ

РЛЗНИХ ј чЗРОКА ; !

10 . и: г ? » >9

ЗБОГ ОЛЕСТИ

51 Н Оч Е о

со к

д

га с° ј

«

о а

и

со

со К

о

м

и со

92

76

9

4

14

4

3

2

106

80

12

6

48

42

9

1

12

2

3

—

60

44

12

1

55

17

1

2

1

1

—

57

18

1

1

14

4

3

—

—

—

—

—

14

4

3

—

8

7

1

—

2

—

—

—

10

7

1

—

6

—

—

—

1

—

1

—

7

—

1

—

У

II

р

0

Ц

Е

н

г у

14.во

12 .06

1 .43

0 .6 4

9 .09

2 .60

1 .95

1.зо

13 .5-2

10 .21

1 .53

0 .7 5

11 .65

10ло

2.18

0. 4

12.37

2,об

3 .09

—

11 .79

8 .6 4

2 .3 6

0.2О

16.6 5

5 .13

—

О.зо

8 .69

4 .3 5

4 .3 5

—

16.11

5 .08

0.2 8

0.28

6 .36

1 .82

1.36

—

—

—

—

—

5.6 6

1 .67

1.26

—

7 .0 2

6.14

0.8 8

—

16 .6 7

—

—

7 .94

5 .55

0 .79

—

18.Ч5

—

—

11.11

—

11.11

—

17 .07

—

2 .44

3 Б

0 г

ИЗ РАЗНИХ УЗРОКА

искључења

БОЛЕСТИ СМРТИ

У Београду 1) • • . .

56.16

37 .43

4 .81 1 .60

У Шумадији

45 .8 8

47 .0 6

4. 7 1 2. 3 5

» јужним окрузима •

62.86

22.8 6

11 .43 2 .85

» западним окрузима

75 оо

13 .8 9

11.11 -

» источним окрузима

58 .21

32.83

7 .46 1 .50

1 Гимназија, две ниже гимиазије и реалка.

Највише искључених ученика било је у средњим школама Шумадије. У тим је школама и смртност била најјача; јер кад проценат болесних поредимо с умрлима, онда видимо. да је на 100 болесних било 50 умрлих. Најмање ученика искључено је из школа у западним окрузима. Овде је био скоро највећи проценат болесних ученика, но смртног случаја није било ни једнога. Колико је долазило ученика на сваки разред у по четку а колико на. крају школске године, види се из овог прегледа : Види преглед Б. на стр. 205. И ако се већ из ових размера види постепено нестајање ученика у вишим разредима, то је оно још очевидније кад број ученика првога разреда поредимо с бројем других разреда. Према томе на 100 ученика првога разреда било јс на крају школске године