Просветни гласник

ПРВИ ЛИСТ ИЗ ИСТОРИЈЕ МАТЕМАТИКЕ

повек. Он беше само доследица дотадашњег развитка: развијенији и споообнији од осталих створова. Но тако је исто морало протећи много времена, док ее човек успео на студањ, на коме је. Нису то само стотине, па ни тисуће, с којима је до скора рачунала светска историја : за његов је развитак требало много више година. Врло је интересно и примамљиво пратити човека по ступњима развитка, који су један за другим следовали. Али је немогућно следовати му стопу по стопу. Из геологије нам је нознат тек мали део онога, што се десило на површини земљиној. Па опет и то мало, упоређено с данашњим животом и развитком, упоређено с разликама, које данас ностоје, а узимајући у рачун прилике, како су се морале поступно мењати, — дају нам слободе, да можемо изводити закључке, а по томе и с великом приближношћу посматрати поступност органског развитка, а нарочито човека. Ако бисмо хтели буквално тумачити поменуту деФиницију КонФучијеве науке, онда бисмо мало шта имали рећи с научном, или боље рећи, с математичном сигурношћу. А математика, о чијем почетку хоћемо да говоримо, најмање би нам дозволила нагађања. Но ми и не мислимо ићи толико далеко, да би морали само нагађати. Износићемо ®акта, која постоје, или су постојала, а неоцењива моћ синтезе ствараће нам јасно слику првог почетка математике. Но говорећи о постанку бројних речи и почецима рачунских појмова, морамо имати пред очима ма и површну слику човекову у његовом детињству, и узроке, који га подстицаху на мисао и говор, на развитак. Развитак људскога, духа нашао је право место тек у друштву, у целинама, које називамо народима. Но поједини човек представља минијатурну слику човечанства. Дете се помоћу људи учи од дана свога рођења. И човечанство је морало почети свој наук од другога. Животиње му беху углед, из кога је црпао примере : како се жеђ и глад намирују, како се у пећинама тражи заклон пред непогодом, како се брани од непријатељских напада . . . Но човек беше слабијег тела него његов учитељ. Не имађаше вуну или длаку, да би

могао савлађивати медведа и хијену, који му претише опстанку. Али баш та његова слабост постаде његова јачина. Човек је морао мислити. Морао је проналазити, изумевати, ако је хтео да живи. Морао се довијати, како да избегне опасност, како да савлада потребе. Животиња га је томе научила. С размишљавањем породила се и потреба саопштавања мисли : постао је говор. Човек се морао старати да позна човека, да га разуме. и то не само онако, као што животиња разуме животињу, и не само онда, кад је глас ироизводио сурове изразе особито јаког осећања, већ и онда, кад су се требали иредставити одређени догађаји и нојмови. Но свакојако, говор се није могао развити пре развитка појмова, ма да је и једно и друго још и данас у току напредовања. Обе су радње ишле упоредо, а сами појмови, које је ироизводио један исти ред мисли, узима се, да су са својим гласним исказивањем постајали у разном добу. Ва језичаре, као и математичаре, није тешко извести доказе за ово тврђење, помоћу речи, које су од најстарије и најважније вредности. Овде мислимо нарочито бројне речи. Бројање, у колико је оно само општа особина дојимања извесних предмета и њихове множине, не би се никако могло сматрати само као људска особина. // иатка броји своје иачи&е. Воологија нам даје врло много примера, који то потврђују. Врло су интересне белешке неких путника, који нам у својим путописима изнесоше развитак и појмове разних племена ашричких и америчких. Једно племе јужде Африке, које једва може бројати мало даље од десет, има тако одређену представу о величини каквог чопора стоке, да у њему не сме нестати ни једног брава, а да се то одмах не примети. „Кад чопор од 400 до 500 говеди буде догнат кући, газда га разгледа и зна одређено : да ли му кога нема, колико и баш које. Изгледа. да они имају извесан начин за бројање, при коме им не потребују никакве речи, и о коме -не би умели дати рачуна; или, можда њихово памћење за иоједине предмете честим унражњаван.ем доспева до такве непојмљиве јачине" . . . Но да се и не осврћемо на другу страну. Сличне појмове могли бисмо посматрати код мале