Просветни гласник

240

СТАЉК ЈАВНЕ 11АСТАВЕ У СРБИЈИ 1875. ГОДИНЕ

чанству; видедн смо, да је систем бројпих речи који је код нижих племена изгдедао оскудан, достигао стунањ свог развитка још у границама дивљаштва, и да га је највиша цивидизација само у нојединостима поправида. Те две рачунске методе бројања причају нам историју пређашње аритметике на врдо јасан начин. Код дивљака, који имају речк само за бројеве до 2 иди 4, видимо, да они продужују бројање у немим знацима. Имајућп речи за руке и прсте, за ноге и ножне прсте, видеди су, да те речи могу употребити и код бројева, да би представиди њихов значај ; тако посташе њихове нумерадије. Ово је, као што видесмо, био сдучај не само на једном месту, већ код раздичних раса Ни разним крајевима. Еад замисдимо, како обичне речи мењају и губе сваки траг свог првобитног значаја у току времена, како се то нарочито код бројних речи намерно напуштадо, да би свој задатак могде као чисти аритметички симболи боље извршити, — онда се не ћемо чудити, што тако ведики део бројних речи, што данас постоје, немају познате етимодогије. Ово вреди нарочито за прве бројеве 1, 2, М, 4, који су моради први и изгубити свој примарни значај. Бројне речи, — које посташе по бројању на прсте — док, се у дивљачном говору као код Ескима и Зулуса надазе још у ведиком броју и дако нознају, дотде се у језицима цивилизације, као у санскриту и грчком, у јеврејском и арапском, једва могу нагађати. А што их нема у језицима јевропским, то још није

доказ, да нису ш постоЈале; оне су као и зрна шљунка у струји времена заокругљене и нодомљене толико, да им се првобитни облик не може внше познати. У стварању бројних речи и реда бројева видесмо, да су се стварали и нојмови рачунања, и да је старост врста рачунања, нарочито сабирања и мцожења, онако исто велика, као и старост бројних речи. Нанослетку нриметили смо и то, да би и геометрија , као и астрономија могле тражити свој ночетак у то доба. А да ли ирастаро знање, да ли су ови ночеци у исто доба и ирастара наукаУ Да ди се мора историја математике нружати чак дотле, докле се још сме надати, да ће наићи на математичке појмове? У досадањим редовнма. налази се и одговор на ово питање. Ко год хоће да тумачи развитак данашње науке, нема права да занемарује тражење и нрибирање нрвих основних каменова темељаца, из којих је подигнута данашња зграда : Врно по зрно — погача ; Камен но камен — палача. Обазирући се на то, да ти темељци морају бити за науку факта, а не само нагађања , не бисмо смели ићи толико далеко, да почетке математике рачунамо од створења света, као што радише неки историопиеци ослањајући се на речи премудрога Соломона : „Ти си све уредио мером, бројем и тежином." (XI, 22.). ЈЈР. јЈ . ј^ТОЈКОВИЋ.

- <23^^

СТАЊЕ ЈАВНЕ НАСТАВЕ У СРБИЈИ 1875. ГОДИНЕ

(наставак)

Кад бисмо казнс затвора и одлучење од школе за време узели као блажије, на их поредили с казнама строжијим, онда излази, да те казни престају у гимназијама у петом разреду, а у реалци београдској во^ и у разреду четвртом. А кад обе категорије казна међу собом поредимо, онда видимо, даје на сто ближије кажњивапих ученика, кажњивано строго у р а 3 р е д у опште IV I гимназијама • • • 2. ој 13 .34 реалкама — 4.од Свега 2.0* 9

е д у II III 10.08 10.89 9 оо 11.88

9.0 I 3.5 1 8.9 6

Вредно је видети , какво је било стање у овом погледу у свакој школи посебице. У следећем прегледу имамо проценат ученика за сваку категорију казпа, и колики је био у опште проценат кажњивапих ученика. Поред тога у овом су прегледу поређене размере казна блажијих и строжијих. Види преглед Л. иа стр. 241.