Просветни гласник

КОМЕТЕ И ОЗВЕЗДИНЕ

што треба да иде добро васпитана деројчица. Она је аристојна и уљудна На овај н8чин могу се прећи и друге душевае особине човечије, све у примерима или у иричама, у којима сс огледа, кад је ко аахвалан, ираведан, иобожан, милостив, кротак, иослушан, пажљив. смотрен, и т. . Писиени рад. Треба сдагати придеве с именицама, као: благ учитељ, строг старетипа итд. и стављати речениде, као: ђак треба да је нажљив и послушан итд. 69. РАЗГОВОР Душевне особине које човек не треба да има Лењ, лажљив, љутит, набусит, наарасит, горд, ионошљив, неумерен, неуздржљив, необразован, суров, лаком, зао, нерадин, неиажљив, јогунаст, неаокоран, неиослушан, себичан, неблагодаран и т. д. До сад смо говорили о оеобинама, за које треба човек да се нашти, па да их прибави. А сад ћемо коју прогоиорити о рђавим особинама т. ј. о онакнм које човек не мора и не треба никако да има. Знате ли коју од тих особина ? — Лељ, пакостан, зао, љут, и т. д. Како се познају на човеку те особине ? По раду и влидању његовом. Ја ћу вам и сад говорити о раду и понашању пеких људи, да видим, хоћете ли моћи погађати њихове особине. Цветан воли дуго изјутра да спава и устаје врло нерадо. Кад учи ни мало се не труди и готово се никад ничим не занима. Тешко га можеш нагн-чти да што уради. Какав је Цветан ? Он је лењ. 0 коме сам говорио? Какву сте рђаву особину прамотили на Цветану ? Чега се он клони ? Дакле, како га по томе можемо назвати ? — Он је лењ, нерадин. Кад можемо слугу назвати лењим ? — Ђака ?

Добринка ће ретко што казати, а да не предругојачи, или да не увелича. Навикла се да домеће и да као истину потура оно што је опа сама измислила. Кад што погреши, упорно пориче, и пе признаје да је ту погрешку учииила, и уопште ретко ће кад нстину рећн Она је лажљива. Угљеша не зна за шалу, Држи за увреду сваку реч и сваки осмејак на туђем лицу. Сваку реч која му се рекне прима са незадовољством, и не слуша ни чијих савета и опомена. Али се задуго не љути, брзо се ш,врати. Он је наарасит. Савка воли много да говори, не може ни минута једног да ћути; говори о свему и свачему, па и о ономе, што се ње баш ни најмање не тиче. Она је брбљив а. Љутица хоће увек што ружно да рекне за другима. Дика му је кад може друге да завадп ; кв.чри туђе ствари, и никоме добра не жели. Радује се увек кад чује за туђу несрећу. Он је зао и аакостан. Ружица се ни најмање не иашти, да свој посао вал^апо изврши. Што год ради, ради као од беде, и како му драго. Рад јој никад није својски и како т, ..>• ба рађен н израђен. Она је небрежљива, немарни и нерадна. Вукашин мучи животињу. Кад му падне шака које било живинче, најпре га измучи, па га онда убије. Тера, туче и гњави псе и мачке. Квари и обара гњезда, мучи и убпја мале невине тичице. Он је суров, немилостив. Овако се могу прећи све напред поменуте ссобине људске. Писмени рад: 1. Нисати именице и придеве, као : Лењ ученик, зао узитељ, и т. д. Исиисивање реченица: 2. Нерадин се слуга не трни у служби. Себичан човек увек мисли само на своју корист. (НАСТАВИИЕ СЕ)

К 0 IV! Е Т Е И (НАС Такво струјање (Аи881;готип§, јеба 1иттеих) светле материје опазио је Бесел на Халеовој комети. Оно је полазило са језгре кометипе па се према сунцу ширило све већма те је изгледало као раширена лепеза на језгри. Дошав на извесну далзину од језгре то се струЈање враћало натраг и прелазило у реп. Што се комета већма приближује сунцу, то је струјање јаче а у колико се удаљава од њега у толико је и струјање слабије. На Донатијевој комети од 1858. видело се више таких праменова, којисусе пружали према сунцу, па се оиет враћали натраг и ирелазили у реп. Брзина са којом се то свеглеће струјање враћа од сунца огром-

ЗВЕЗДИНЕ ВАК) на је. Олберс је нашао да је реп код комете од 1811. године био дугачак 12,000.000 геограФских миља, и да је струјање цео тај пут довршило за 11 дана, дакле од прилике 13 геограФских миља за секунд. — Како се то струјање тумачи, видећемо мало после. Имамо да се упознамо са јот једним, трећим делом комете, кога истина код многих нема, али се код неких развија до врло великих размера. То је реи комете. Хинејски астрономи оу још године 837 после Христа опазили да је реп комете увек одсунцаокренут а наши астрономи дознали су за то тек 1531. Но реп никад не стоји у иравој линији са сунцем, него 33*