Просветни гласник

260

КОМЕТЕ И ОЗВЕЗДИНЕ

је увек млого повијен тако да му испупчена страиа | ноказује на правац кретања комете. То се могло ви дети на овогодпијњој комети, како јпј је реп био нешто мало савијен и не сасви > прав. Но има комета код којих је реп п сасвим прав. Исто тако нн оно није сасвим апсолутно, да је реп увек окренут од супца, јер има комета код којих се видео један део репа окренут сунцу, а било их је и таких који су имали по више реиова и то у самим супротним правцима. Цео реп комете није једнаке сјајпости, него су једна и друга страна светлије а средња готово увек тамнија. Често можебити средина тако тамна да се прелаз с једне стране на другу не види, те онда изгледа као да комета има два репа. II код овогодишње комете биле су стране јасније светлости по средина. Обично се замишља да је рсп какав шупаљ цилиндар или боље купа и да му зидови имају неку извесну густину. Ме1-)у тим неки писци, веле да је реп комете пљоснат (Фламаријон). Код ве!>ипе комета, а то смо видели и код овогодишње, рен се све већма шири што се удал 3 ава од главе; но има репова, којн се свршују и у шиљак. Код репова који се према крају шире, то ширење пије једнако него разно, тако, да реп пеке комете може бити кратак, али на крпју врло широк или обратно, може бити врло дугачак, а ;;а крају само мало шири но код главе. Код многих комета може се видети по више одвојених репова. Тако није никаква реткост да комета има по два или три репа Комета од 17 44. године имала је 7. и 8. Марта шест репова, а сваки је од њих био 3 — 4 пута дужи но реп наше овогодишње комете кад се први пут јавила. Између појединих репова био је таман простор као и на осталом небу. Комета од ,823. године имала је два репа, па је један од њих био окренут сунцу а другп као обично окренут од сунца Пре тога ни једна се комета ни.је јавила у том облику. Комета од год. 1825. имала је пет репова. Комета са два репа виђено је више. Као год што има врло много комета које немају репа, тако их има по неких са тако огромним реповима да се мора узети да су комете највећа небесна тела у нашем сунчаном систему. Ради прегледа ево репова неколико комета :

КоМЕТА ДУЖИНА РЕПА 1744 28 000 000 ки.шм. 1860 36 0 0 000 176'Ј 64 000 000 » 1618 80 00О 000 181 1.(1) 176 000 010 1847 - ('1 21: 000 000 1(180 240 000 000 1843 ооооооо »

Стари философи су мислили, да су комете то исто што и планете, па се ма којим узроком приближе земљи те од разних испаравања која се са земље издижу, добију омотач и реп. Кардан је замишљао да је језгра нрозрачиа па пропушта кроза се сунчеве зраке и да реп није ништа друго до ти пропуштени зраци. И сам Тахо де Брахе па и Кеалср мислили су тако, а тако је тумачио постанак репа и Галклео. Но кад није могао Кеалер да растумачи на тај начин зашто се реп повија, онда је напустио ту теорију и измислио нову по којој се реп састоји из материје, која стоји V тесној свези са језгром и светли што је сунчевн зраци осветљују. Њутон ослањајући се на Факт, да је реп комете најдужи кад је она близу сунца, мислио је да реп постаје уплнвом супчеве топлоте, и то тако да су то испарења која се подижу са површине језгре. Новије назоре о постанку и природи репа донећемо тек кад се упознамо са спектроскопским испитивањима, само пре тогл да споменемо како .је еиглески Физичар Тајндл тумачно постапак репа. Ослањајући се на своје опите које је чинио о хемијском дејству сунчевих зр-1 кова на иавесне паре, он је замишљао да сс комета састоји од пара које могу да разлажу сунчеви зраци, И реп није ништа друго до талог материјс, који постаје док сунчеви зраци пролазе кроз атмосФеру комете. Дошлн смо сад до једног врло важног питања: да лн комете сијају својом светлошћу или је то одбијепа сунчева светлост ? 11а то би се питање могло лако одговорити, кад би се знало, да ли комете показују оне мене у осветљењу какве показују друга тела која сјаје сунчевом светлошћу, иа нр. месец. Кад би се могло иидети да једна комета изгледа као »пуна« или као »четврт« онда би се сигурно могло рећи да оне сјаје сунчевом одбијеном светлошћу. Неки посматрачи веле да су виде.ш мена на неким кометама, и ао том би хтели да изведу да комете одбијају од себе сунчеву светлост, Но кад је то, онда би требало да се и све двуге комете понашају тако, а то не бива. Дакле питање се није могло решити док није узета у помоћ спектрална анализа, са којом се може дознати какве је природе она светлост којом та тела светле. Како је пак она то питање расиравила, видећемо мало после. Има још једна метода са којом се доста спгурно може дознати да ли је комета по себи светло или тамно тело, а то кад пролази испред сунчеве површине, Ако је тамно тело, онда ће се на сунчевој површини видети црна сенка оног облика каквог је комета, јер сунчеви зраци кроз тамно непрозрачно тело не би могли проћи. Но то се врло ретко дешава да комета прође испред сунчере површине, ако нећемо