Просветни гласник

КОМЕТЕ И ОЗВЕЗДИНЕ

261

да узмемо у рачун она несигурна помрачења која су се десила пре Христовог рођења, и о којима омо ми већ говорили. До сад је свега два пут прошла комета иепред сунца и то 26. Јуна 1819. и 18. Новембра 1826. године, и срећним случајем први је прелаз виђен и испитан. Комета се видела на сунчевој површиии, али зезгра у место да се покаже као црна тачка, она је сијала као жеравица. Дакле и језгра комете је по еебп сјајна била као и сунце'). Онај други прелаз комете од 18. Новембра 1826. није се могао посматрати, јер је тога дана било облачно у целој Европи. Од не мале је важностп да дозиамо масу комета или другим речима колико су кометс тешке? За то пма само једна метода и то из поремећаја које би комете учиниле на какву планету кад би поред ње прошле. Од свију комета она од 1770. нама се највише приближила и то на 300 000 геограФеких миља, дакле и кад нам је пајближа била опет је била удаљепа од пас шест пута више но месец. Лаплас је онда израчунао да се обилажење комете само упливом земљиним на тој даљини продужило за више од два дана. Ио на тој даљини морала је и комета што год унливисати на земљу. Ако узмемо да је маса те комете била толика колико земљина, оида би комета требала. да измени земљино окретање за 2 сата и 53 минута, а из опажан.а се дознало да дужина те године (1770.) није изменила ни за једну секунду. Ми смо видели напред да та комета има у пречнику 40000 миља а земља само 1719 миља, дакле комета је виша од 20 пута већа од земље, а по тежини ни из далека не може се са њом сравнити, ношто на оноликој даљини није на њу могла иикако упливисати. Из тога сљедује да тежина комете не износи ни један десетохиљадпти део тежине земљине, а кад се поред тога замисли још да је више од 20 пута већа од земље, онда тек можемо себи представити како је ретка и лака материја од које су комете састављене. 0 тога су Хершел и Бабинет рекли, да су комете видљиво ништа. Најзад да се упознамо са резултатима који су по стигнути од како је за испитивање комета иримљена спектрална анализа. Са њом се испигује светлост појединих небеских тела н по природи спектра који та светлост да, закл>учује се из каквих је састојака то светлеће тело саставл^ено. Другојачији ћемо сиектар добити ако та светлос. 1 иостаје горењсм угљена или угљеничних једињења, а сасвим друкчији, ако у пламену има гвожђа, натриума или чега другог. Сва незгода при испитивању кометских светлости у томе је штоје она врло слаба и врло се ретко добија јасан спектар, по коме се може извести закључак о саставу те светлости. Уз то треба да имамо на уму н то да је

1 Т?1атаггоп : »Ав^гопоппе рориШге.«

први пут "употребљена спектрална анализа за испитпвање комета тек године 1864. и да од тада није било ни једне веће комете, а треба да знамо да се научни закључци чине тек после дугог испитивања. Пре свега могли би на тај начин дознати да ли комете сјаје својом светлошћу или је добијају од сунца. Сунчева светлост је потпуно спектралним путем испитана и она се може познати, па са ма ког тела долазила. На тај начин се дознало да светлост којом месеп сија није нека друга него сунчева; то исто вреди и за светлости које се добијају и са свију планета (Венере, Меркура, Марса и т. д.). Сва та небеска тела немају своје светлости него сјаје сунчевом светлошћу. Али да сена тај начин некасветлост испита. она треба да је довољно јака, бар да је јача но што је дају комете, а у носледње време (од 1864. год. на овамо) није се јавила ни једна комета са јаком свет лошћу. Но и слабије комете испитиване су спектро скопом, наравно много теже, па се по испитивањима која је чинио Секи и Хигенс 186?., Волф и Рајет 187'!., Хигенс 18 71., Јунг 1871., може, као што сам Секи вели, извести да језгра номете сија својом светлош&у и као да је састављена из усијаног гаса , њена сс светлост разликује од светлости коју шаље омотач и реп. Још се по спектру познало да у светлости која нам долази са комета има помешане и одбијене сунчеве светлости 1 ) Ми се не можемо овде упуштати у излагање ме тода самог испитивања небесних тела са спектром, али ћемо на основу истих испитивања саопштити и постигнут резултат и одговор на питање од чега су комете састављене? Секи још 1868. исиитивао је комету Випекову и Брорзенову па је нашао да на комети 1'ори угљен као год што гори у нашим лампама. Хигенс је дошао до истог резултата. Једна од већих комета јавила се као што знамо 1874. године, и њу је сиектроскопски испитивао Рајет у Паризу, па јс нашао да се њен спектар готово сасвим слаже са спектром који даје угљен. Најпосле нз испитивања чињених на комети Енкеовој 1871. и 1875. излази да се њен епектар слаже са спектром угљено водоничних тела. Неки закључују да има и азота на комегама. Овогодишњу комету испитивао је на француској звездарници Волф, Бигуран, Риенер, Толон и Фламаријон и у њиховом спектру показала су се трп зрака, која су се по својој сјајности, дужини и месту слагала са она трп зрака која се добијају кад со кроз спектар носматра запал>ен . . . алкохол. Пошто је адкохол (шпиритус) угљоводонично једињење, то ое ц I ВгедтипА »1)игсћ <Не 81егиеи\\геН« стр. 330. и 83},