Просветни гласник

злписннк главног просветног савета

225

ПБр. 1229. могли најбоље вршити стални школски надзорници и то нарочито у учитељским зборовима, које би они сазивали и руководили У исто време одбор је нашао, да досадашња практична предавања нису доносила онолико користи, колико се могло с правом, према учињеним трошковима, очекивати, и то с тога, што је на једном месту било много учитеља и што се предавало много предмета а у кратком времену и за време школског одмора, кад је обично највећа врућина С тога је одбор спремио предлог , по ком би се све ове сметње могле уклонити. Предлог тај гласи овако : 1. На учитељским предавањима треба да буду највише аедагошки предмети заступљени и то, да се теорија сведе на најмању меру, а да практична вежбања у школском раду добију највише часова тако, да сваки учитељ држи по неколико предавања у основној школи, за која ће се у напред иисмено спремати и која ће се после у скупу оцењивати. 2. Други предмети , који се предају у основној школи, да се предају редом сваке године други, и то да се узимају само они предмети, који се не могу лако самоучки научити, а да се из њих предаје само опо што се може употребити у основној школи. 3. Да се та предавања држе по правилу од првог Августа до петнаестог Сеатемора , дакле у време, кад учитељске школе не раде (изузев уписивање ђака од 1. до 15. Септембра) и кад и основие школе редовно не раде, те тако не би ни једне ни друге школе штетовале , него би на против основне школе добиле у томе, што би у њима после раднли спремнији учитељи. 4. Да су сви привремени учитељи, као и сталнп, који нису довољно спремни, дужни најмање две године узастоаце долазити на ова предавања. 5. Да се иредавања држе на четири места и то у учитељским школама у Београду и Нишу, и још на два места, где би у околини било највише привремених учитеља. Тиме би се смањио број учитеља на једном месту, те би се више могло урадити; поред тога учествовали би у раду сви привремени учитељи сваке године и на послетк^ смањили би се релативно и трошкови једно због тога, што проФесори, који би радили у својим школама, не би примали никаквих путних трошкова, а друго с тога, што би путни трошкови и за учитеље због краћег пута били мањи. 6. Да на једном месту предају само три наставника и то два за педагошке, а један за остале предмете, који ће се сваке године тако групирати, да их може један проФесор предавати. Тиме би се трошкови релативно такође смањили. 7. Да се у местима, где буду практична предавања одреди једна потпуна (мушка и женска) основна

школа као вежбаоница, која ће бити снабдевена свима наставним средствима, и у којој ће радити стручно спремљени учитељи, како би та школа могла послужити за углед учитељима. 16. Марта 1882. год. Београд. ЧЛАНОИИ ОДБОРА: јЉ. ј^ОВАЧЕВИЋ. Др. јЗ. Б аки-в. јзор . јз. "Ј одорови-к. Просветпи Савег после објашњења, које је дао реФеренат др. Бакић, усвојио је у свему реФерат нарочитог одбора и одлучио је, да се предлог одборски у начелу и у појединостима прими и да се о томе извести г. министар просвете и црквених послова. VI Панта. СрећковиК чита реФерат о књизи » Изабране приче.ч „Главном Просветном Савету Кад сам узео на преглед »Изабране приче» г. В Красића (Панчево 187У. год), ја сам се надао, да ћу у њимг. наћи не само »дарак доброј деци«, која су добра и без ових »изабраних причи«, него да ћу у њима наћи душевну храну за децу, те да она деца, која су. добра постану још боља, а опа, која су рђава, читајући »изабране приче«, постану добра, т. ј. да ћу у њима наћи хране за развитак дечијег уображења, за облагорођавање дечијег срца и за обогаћење дечијег знања. На жалост од свега тога, у овим изабраним причама нисам ништа нашао. Ове »изабране приче« нису оне библијске »притче«, које се оснивају на природним или наравственим законима, па су исказане занимљивим начином , и тако су опште свуда и на свакоме месту, да су прилагодне за све народе и за сва времена. У исто доба ове „изабране приче« нису »народне приповетке«, у којима су се очували религиозни, наравствени и знаиствепи појмови и чудне ствари, које се тако чврсто држе у народњем животу кроз толике векове, па су занимљиве за читање , поучне или страшне или чудне, те хране уображење, ојачавају памћење и дају типове из проживљенога доба. Као што им је сами назив — »приче« неодређен, тако је и сами прикупљени материјал такав, да се управо не зна шта је : ово су прикупљени некакви разломци из свакојаких књнга и књижевности, или одцепљене крпе од разноликих и из разних времена хаљина, налик на старинског »Петра малог крадца«. Па бар је »маломе крадцу« било име »Петар«, тс ако ничим другим, а оно тиме је постао некакав углед 29