Просветни гласник

288

НАЦРТ ПРЕДАВАЉА СРПСКОГ ЈЕЗИКА У I РАЗРЕДУ ГИМНАЗИЈЕ

вати, заииткивати, иодвикивити, ирочитавати, иротрчавати, затварати, закоиаватн, иросецати, арогоревати и т. д. Проста реченица Кад у реченици има еамо један подмет и еамо један прирок, онда ее така реченида зове — ироста реченица. Проета реченица, у којој оеим подмета и прирока нема више никаквих речи, зове ее иеразвијена нроета реченица. На нр. мати шије; сестра везе\ ученик учи; табла није црна. Проста реченица, у којој има оеим подмета и прирока још и других речи, зове се — развијена проета реченица. На пр. Шати шије кошуљу; сестра везе брату мараму; добар ученик добро се влада; школска табла нкје довољно црна. Главне и сноредне речи у реченици Подмет и ирирок главни су дедови реченице, без којих реченица и не моаге бити, па цо томе то су и главне речи у реченици. Остале речи, којих буде у реченици додане су шш подмету или прироку, или другој какој речи у реченици, па е тога еу опе сиоредне речи у реченици. На пр. Овај ученик добро чита. Додаци Опоредне речи у реченици, које се додају подмету, зову се иодметови додаци. Њима ее подмет боље објашњава или допзпљава макар у ком ногледу. Оне пак споредне речи , које су додане прироку да њега макар у ком погледу боље објаене и допуне, зову се ирирокови додаци. На пр. Наш добри отац води&е нас сутра у иоље. У овој реченици подмет је отац, а прирок водиКе; реч наш додатак је подмету и казује чгсје је оно што је подмет; реч добри додатак је подмету, и казује какво је оно што ј е подмет; реч нас додатак ј е нрироку и казује, кога ће водити отац, т. ј. на коме се врши радња, казана прироком; реч сутра додатак је нрироку, и казује, кад &е се извршити радња казана прироком; речи у иоље додатак су прироку, и казују меето, где ће се извршити радња, казана прироком.

Које су речи иајчешће нодметови додаци Како су подмет у реченици најчешће именице, т. ј. речи, које казују имена лицима и стварима, то су и подметови додаци најчешће оне речи, којима се описује оно што се именицама именује, а те речи јесу —- иридеви. Иридевн Придеви су речи, које стоје уз именице, и једни од њих описују ио чему било оно што ее именује именицом, уз коју нридев стоји, и ти се придеви зову оиисни иридеви, на пр. студен, еладак, папрен, прав , бео . плав, звучан , земљан, гвозден, сребрн, брашњав, каљав; пеековит, шумовит, хладовит; добар, весео, зао, строг, учтив, марљив, и т. д.; адруги казују да оно што се именује именицом, уз коју придев етоји, припада ономе лицу или оној ствари од чијег је имена начињен тај придев, и ти се придеви зову ирисвојни иридеви, на пр. Стојанов, Миланов, Миличин, чове ;ов, људски, божански, дечији; кућни, школски, државни, општински, говеђи, варошки, ееоеки, београдски, ваљевеки, водени, дневни, данашњи, јутрошњи, летњи, зимски, ондашњи, овдашњи, тадашњи, садашњи и т. д. Еоје су речи најчешће прирокови додаци Како су прирок у реченици најчешће глаголи, т. ј. речи , које казују да се нешто ради, то и прирокови додаци најчегаће су оне речи , које у ком било погледу најчешће објашњавају и допуњава ЈУ радњу, коју глаголи казују, а те речи јееу — ирилози. Прилози I Прилози еу речи, које стоје уз глаголе, као што придеви етоје уз именице. Стојећи уз глаголе, нрилози казују где ее, кад се и како се ради или збива оно, гато значе глаголи, уз које они стоје. Према томе они еу: 1. За место: где, овде, онде, ту, овамо, онамо, тамо, камо, куда, овуда, онуда, туда, свуда, горе, доле, близу, ближе, далеко, даље, унутра, изнутра, десно, лево, остраг, напред, чак, довде (до овде), донде (до онде), дотле, одатле, одакле, одавде, оданде, озго, оздо, свукуд, некуд и т. д.