Просветни гласник

290

НАЦРТ ПРЕДАВ-АЊА СРПСКОГ ЈЕЗИКА У I РАЗРЕДУ ГИМНАЗИЈЕ

је прво лице; ошу коме прво лице говори, арема томе ирвом лицу јесте друго диде; онај пак, о коме прво дице другом дицу говори, јеет треке днде. Лица ее разликују код глагола и код заменица. Заменице Еад би се у говору говорида, иди у иисању нисада једиа именица, један придев иди један број сваки пут, кад год се у говору употреби оно, што те речи казују, не би депо стајало ујезику, као што се види из овог прииера : Купио отац Милану књигу, па је казао Милану да Милан чита из књиге, и да књигу не подере. Још је отац казао Милану, ако Милан књигу подере, да Милану отац неће више књигу купити. 0 тога именице, иридеви а бројеви могу у језику да се замењују другим речима, које ее с тога зову — заменице. По томе што заменице замењују именице, иридеве и бројеве, деде се оне на именичке, придевске и бројне. А. ИМЕНИЧКЕ ЗАМЕНИЦЕ Именичке заменице су двојаке: личне и иоказне. Личне су заменице оне , које свакад потпупо замевују именице, а зову се личне с тога што најчешће замењују оне именице, које еу имена лицима. Оне еу : Првога лица (које говори) . . . ја; ми. Другога лица (коме се говори) . . ти; ви. Трећега лица (о коме се говори): а. познатог он, она, оно; опи, оне, она. б. непознатог (упитна и савезна) ко (за лица), што (за све остадо). в. Неодређеног неко (или нетко), нешто. г. Одреченог нико (иди нитко), ништа. д. сложене (с јошједном заменицом) свако (сватко), свашта; којеко, којешта. Свакога дица (и првог и другог и трећег) : себе или се. Показне заменице иди замењују именице са свим, или се уз њих изговоре и именице , којима оне сдуже. Показне зову се зато што евакад указују на оно што се именује именицама, које оне замењују или уз које стоје. Оне гдасе кад се указује на оно што ј е близу:

. овај (ови), ова, ово. . тај, та, то.

Првога, дица . Другога лица . Трећега лица : а. Познатог .... онај (они), она, оно. б. Непознатог (упитна и савезна) који, која, које. ». нЈодређеног . . . ( нек0 Ј и ' неи Ј !1 > тт >'( неки, пека, неко. г. Одреченог .... никоји, никоја, никоје. .свакоји, свакоја, сва, (<д 0Ж е Ш Ј (с Ј ош Ј едиом 'које ; сваки, свака, " Ј \ заменицом) јевако; којекоји, ко-

Свакога лица

' ј екоЈа, коЈекоЈе. еам, сама, само. 1

В. ПРИДЕВСКЕ ЗАЖЕНИЦЕ Придевске заменице су двојаке: оиисне и ирисвојпе. Оиисне су заменице оне, које замењују онисне нридеве. Оне гласе, кад се казује да је нешто онакво, какво је оно што је бдизу: Првога лица : овакав, оваква, овако , (оваки, овака, овако). Другога дица : такав, таква, такво, (таки, така, тако). Трећега дица : а. Познатог : онакав, онаква, онакво (онаки, онака, онако). б. Непознатог (унитна и савезна): какав, каква, какво (каки, кака, како). в. Неодређеног : некакав, некаква, некакво, (некаки, некака, некако). г. Одреченог: никакав, никаква, никакво(никаки, никака, никако).

д.Сложеае( <с Ј° ш ЈТ м ( заменицом)

свакакав, свакаква, свакакво, (свакаки, свакака, свакако); свакојак, свакојака, свакојако (свакојаки — а, — о); којевакав, којекаква, којекаво (којекаки, — а, — о). Свакога дица . . . исти, иста, исто. Присвојне су оне заменице, које замењују присвојне придеве. Оне гласе, кад се казује да што ирииада : Првоме лицу : мој, моја, моје; наш, наша, наше. I Значи еам собом или сам главом. (Кад значи без икога, или без ичега, као што је у Науци о гласовима П иадал.е стр. 22. оаначено, оида је бројна а ие иоказиа).