Просветни гласник

НЕКОЛИКО ЖИВО ТОПИСА ИЗ СРПСКЕ ИСТОРИЈЕ

307

НЕН0ЛИК0 ЖИВОТОПИСА ИЗ СРПСКЕ ИСТОРИЈЕ (удешених за предавања у основним школама)

0 КН К.5.У ВЛ.АДИМИРУ

Бама је нознато, да сви Срби нисј г живсли заједно у једној држави, но да је било шест држава: Рашка, Босна, Зета, Третње, Хум или Захумље и Неретва. Ондашња Зета, т. ј. пре неколико стотина година, захватала је јужни део данашње Дрне Горе и скадарску равницу. Ја ћу вам сад да говорим о првом познатом зетском владару, кнезу Владимиру, који је владао од прилике од 987—1015. године; дакле пре 900 година. У оно време, кад је Владимир био владар зетски, граничила је се Зета: на јужној страни бугарском царевином, којом је тада управљао силни бугарски и маћедонски дар Самуило, а иза ње била је грчка даревина; на западу се пружала Зета од Бара до Котора, а на северу и истоку међила се другим српским земљама. Бугарски и маћедонски цар Самуило хтео је да са евим освоји грчку даревину и да постане најсилнији владар на балканском полуострву. Но како су Срби били у пријатељству с Грдима, то ее он побоји, да га Срби не нападну иза леђа, кад он удари на Грчку, па науми да се најпре обезбеди са српеке стране, на тек онда да са свом еилом удари на Грке. С тога Самуило скупи велику војску и упадне у Зету. Владимир, имајући малу војеку, а и сам млад и невешт, не смеђаше се борити са Самуилом, него ее еклони на брдо Облик. Самуило опљачка и попали сва места до овог брда, иа и њега опколи с великом војском. Та је опеада трајала неколико дана, али то брдо нису могли никако освојити. Самуило је препоручивао Владимиру да се преда, но кад овај то није хтео учинити, онда Самуило остави део војске око брда, а с оеталом оде да освоји град Улцињ. (Тај је град данас у рукама Црногорским, а добили су га црошлог рата). Но међу онима, који еу били на брду, нађе ее један неваљао човек, који је био

жупан онога краја, и обећа цару Самуилу, да ће му предати кнеза Владимира. Цар је то једва дочекао и овако му поручио: Ако то извршиш, знај да ћу те учинити врло богатим и великим племићем. Еад Владимир дочује, да га жупан хоће да изда Самуилу, а с њим заједно и сав онај народ што је на брду, он све сазове на скуп и овако им рекне: „Драга браћо! Еао што видим, скоро ће требати, да испуним ону изреку јеванћелиску, која глаеи: Пастир добар полаже душу своју за овце своје. С тога је боље, драга браћо, да ја положим своју душу за све вае и да драговољно пристанем да ме убију, — него да ви сви због мене једног изгинете од глади, или да вае исеку мачевима." По што им је ово изговорио и иоеаветовао их, оироети ее са свима, сиђе с брда и преда се Самуилу, који га окује и пошље у затвор у нрестоницу његову (Иресну). Међу тим се град Улцињ није хтео предати Самуилу, јер се грађани његови, (Улцињани), јуначки борише. Самуило ражљућен што га не могаше да освоји, окрене ее е војском у срнске земље и прегази: Зету, Хум, Требиње, Босну и Гашку. Тада је многе вароши порушио, многа еела и поља нопалио, усеве еатр'о: читав нустош учинио и тек ее тада вратио у нрестоницу евоју.

За све то време, док је Самуило жарио и палио по српским земљама, јадни Бладимир био је у тешким оковима и само се Богу молио да га из тамнице избави. И Бог га је доиета ослободио тамнице. — После неколико дана, по што се Самуило е пута вратио, а баш на неки празник, Самуилова кћи Еосара замоли оца, да јој допусти да са својим слушкињама сиђе у тамницу и да опере главу и ноге заробљеницима. То се сматрало као добро и богоугодно дело и отац јој је допустио да то 39*