Просветни гласник

306

КОМЕТЕ И ОЗВЕЗДИНЕ

то није десило у потнуној ноћи ; призор би био много лепгаи. Ето дакле земља је прошла кроз реп комотин и њепа се атмосФера није отровала; ми смо остал^, и даље живи. Тако ће бити >век кад год земл>а прође кроз реп кометин, и ми не треба да се ни мало бојимо од тога. Шта ће бити ако се земља судари са језгром комете ? На то питање већ је теже одговорити, јер до сад још нисмо опробали нити пак знамо по\здано шта има у језгри. Ирема ономе што о оаотаву Језгре знамо, гледа1|емо да одговоримо и на то питање Код м1101 и\ комета изгледа да пмају језгру чврсту. Па баш да узмемо и да је тако, колико може бити та чврста језгра и шта би било кад би се ми с њом сударили? Величину тога чврстогзрча показаће пам она комета од (770. год. Ми већ знамо да .је она је дан пут прошла врло близу д > земље ; само шест пута даље но што је месец и земља је соојим упливом на њу. изменила јој време обилажен.а за читава два дапа. А шта је учинпла комета земљи на тако малом ра^ стојању, је ли она упливисала на земљу својом привлачном снагом ? — Упливисала је, али ми т,|ј уплив нисмо осетили ; комета није изменила путању земљипу ни за једну секунду. Међу тнм глава кометс била је више од 2<• п>та већа од земле и кад ири свој толикој величини кометине главе и на толикој близини није комета ниччм упливисала на земљу, он,:а се тек види како је љена језгра, ма била и чврста, врло мала. Та комета је нрошла као што знамо још ближе поред Јупитера и његових месеца. Кад дакле комета није могла ичмонити обртање земл.ино, опда је тим мање могла имати такав уплив иа Јупитера који је много већи од земље, али би тим пре могла упливисати на ма који од његових меееца који су куд и камо мањи од земље. Комета се тако рећи очешала о јупитерове месеце, па им ни у длаку није ништа било, а она је од Јупитера добила добру лекцију кад је овај отпрати тако далеко да се можда више неће никад вратити. Меркур је за трећину мањи < д земље и поред њега је прошло више комета и то врло близу, и ни једна није га могла поремети у његовом обртању. Но овде није питање о поремећају који могу да учине комете на планетама, приметиће читаоци, него се пита шта ће бити од суд-чра земље са кометом? Примодба је умеснл, али тим што говоримо о том поремећају, ми оћемо да видимо с каквим телима имамо

посла. Јер ако комете из далека чине ма колике поремећаје на планетама, онда из тога. већ морамо закл>учити дн су то тела неке извеспе масе и тежине, те дакле да ће од њиховог судара са земљом бити веће штете. Кад кога из далека видимо да носи у једпој руци куглу која има метар у пречнику. ми не ћемо рећи да је та кугла од гвожђа, нити пак да је пуна па ма била и од дрвета. Већ из далека и не опипзв куглу ми можемо закључити да у њој нема више од 15 — 20. килограма, и кад је тако велика, то мора битп од лаког материјала. Исто је то и са унливом комста на планете, Кад дакле комете не могу ни из близа ни мало да поремете пут планета, онда су то врло лака тела, и ако им Је језгра чврста, онда је ша незнатпе тежине, наравпо у односу спрам земље. Дакле кад бп се земља сударила са језгром комете, онда бн на земљу можда пала каква већа озвездина, која би наравно према величпни починила из-. весне штет ■, по те би шгете бпле ограпичене на оно мвЈТо на кој: падну, а не би то осетила цела земља као што мисле некн. Ако узмемо, као што мисли Фламаријоп и други да је језгра кометска скуп више озвездина, онда би приликом судара комете са земљом пало на извесном месту неколико аеролнта, и то бн било све. Судар би био јачи или елабији према величини и броју њиховом но никад толики да би од њега страдала цела земља и пропао цео свет. То је би | чајгори случ >ј: кад јо језгра чврста. Ако се иак буде то чврсто тело у близинн сунчевој раетонило, дакле кад би била језгра течна, онда би се судар подпео још лакше. Најзад ако тсчпа језгра испари сва, као што је то можда случај код комета без језгре, онд;1 ћемо при сусрету земље са таком кометом видити само осветљену нашу зтмосФеру као што Је то било 1801 године. Дакле може се десити дасеземља неког дана или ноћи судари еа каквом кометом, и на земљу ће том приликом насти какав чврст или течан, већи или мањи аеролит, као што то бива и дан данас, врло често. Ако такзв аеролит падне на каквог грешника, онда је за њега заиста пропао цео свет. али ће земља и све остало остати и дал,е, земља ће се и даље обртати око себе и обилазити око сунца ; дан ће замсњивати ноћ, а годишља времена низаће се и ^ал.е својим редом. Штета од судара комете са земљом биће заиста мпого мања но што је почини какав модеран европски рат. Ето тако одговара савремена наука на то врло занимљиво питање, које је врло често предмет дискусије у разним друштвима.