Просветни гласник

КОМЕТЕ И ОЗВЕЗДИНЕ

годину, месец и недељу него и дан, кпд ће свет пропасти у след судара земље са кометом. Тако је једно предсказање изашло 18 57. и судар земље са кометом одређен је бно за 13. Јуп. Последње предсказање пропасти света у след судара земље са кометом било је одређено за 12. Август 1872. И оно је произвело у публици не мали страх, али је и он прошао као и сваки страх те врсте. Да ли имају основа разговори о судару комета са земљом ? Може ли се десити да се комета удари са земљом ? Судар комете са земљом није пемогућ ; ни један закон механике небесне не вели да се две Евезде у свом путу не могу срести, или стићи, сударити, разбити. Да се комета једна судари са земљом, мора њена иутања пресецати земљину путању. Од свију пак познатих комета само Бјелова чресеца земљину путању. Може ли се Бјелова комета сусреети тако са земљом да се злтеку на једном месту те да се сударе, јер смо видели да је и 1832. године Бјелова комета пресекла путању земљину, али на месец дана раније но што је земља стигла на то место ? Јитров вели, да се то може десити само у оним годинама, кад комета иоследњих даиа месеиа Декембра пролази кроз свој перихел (кад дође најближе сунцу). То се пак неће десити целсг овог века. Тек године 1933. проћи ће комета кроз свој пернхел 31. Декембра а и 2115 године 26. Декембра (по нов.); али се до тада може десити ма какав поремећај у путу кометином, те неће бити никакве онасности за земљу. Па како на тој комети не само омотач него и врло ма^а језгра шаље веома слабу светлост, та изгледа као да је цела комета састављена од неке врло лаке матерпје, као што је то случај код свију тих тела, то не ћемо ми такав судар са кометом ни осетити. У осталом комета се та и разбила, те ако њене озвездине и падну на земљу, неће бити иропаст света. Кад смо дакле од те комете тако рећи осигурани, шга још може бити са оним доугима ? Јер ми видимо сијаеет комета како обилазе око земље па неке од њих својом путањом пролазе готово тако исто као и Бјелова. Тим се питањем занимао Араго и извео рачуном вероватноће о судару комете са земљом овај резултат : Од 280 милијуна случајева може бити само један пут судара. Другим речима треба 280 мулијуна комета да пресеку земљину путању и од свију њих само једна ће се сударити са земљом. Кад ће то бити ? До сада је само Бјелова комета пресекла неколико пута земљину путању и није коцка пала. Оћемо ли сад да чекамо да прођу неколико мулијуна комета кроз земљину путању па да дође та што ће се сударити са земљом или ће со кроз коју годину то десити,

остављено је сасвим случају. Међу тим спчај није тчко редак. Кад већ судар нијс немогућ, и кад ће се од оних 280 милијуна комета што треба да прођу кроз зсмљину путању једна сударити са зсмљом, (нар-.вно незнамо кад), онда шта може бити од гаквог судара, чему се имамо надати, шта можемо очекиваги, да ли да сс од њега бојимо нли да смо сасвим без бриге? Д-4 ли ћо бити од тога, као шго ве.ш Уистн, оошти потоп као што је био од тога и онај Нојев? Или ће се, као што мисли Мопертије, од судара земља преврнути тако, да ће полови доћи онде гдс Је сад екватор, а екватор да ће заузети место полова ? — Да ли нас нсће гака комета, као што би хтео Пингре, однетн на месец? Или ће нас по мишљењу Ламбертовом понети са собом тако далеко и да ће зима трајати више векова у којој ни човек нити каква животиња може опстати? — Може ли се обистинпти оно што вели Лаплас: д* ће комета својим сударом изменити правац земљине осе а и време њеног обртања (дужину дана), да 1.е мора у след јаког потреса изаћи из својих корита и облити сву СЈву земљу, да ће велики део људи и жпвотиња од те поплаве а и од самог потреса угинути, да ће све споменике и творевине човечије руке уннштити и т. д? — Можемо ли се бојати од таких катастроФа? — Пе; по ономе што смо до сад дознали о кометама да су оне врло лака тела, од тога не може бити ништа. Можемо ли онда бити без бриге ослањајући се на ону Хершелову и Бабинетову изреку: да су комете видљиво ништа'1 — То је оиет друга крајност. Па шта дакле може бити од судара земље са кометом ? Оудар може бити од ове две врсте: Или ће нас комета ошинут.1 својим репом, т. ј. или ће земл^а проћи кроз реп комете илн ће се директно сударати са њеном главом и језгром. Шта ће бити, ако земља прође кроз реп комете? Говорило се како је реп састављен од разних гасова, како ће се ти гаеови измешати са нашом атмоСФером, отроваће је те ће онда све живо, удишући ту отровну атмосферу, угинути. — Али од тога не ће бити ништа, јер смо ту пробу већ једном издржали. Године 1861. нрошла је једна комета на 440.000 километара од земље и то 30. Јуна, па како јој је реп био дужи, то је звмља тога дана у 6 сати из јутра заједно са месецом прошла кроз реи номете. То је показао рачун а и опазило се. Јуна месеца свањује рано, и у 6 сати било је већ доста видно; астроном Аијајс који је у то време посматрао, видео је како се на један пут много јаче светлило но обично и као да је цела земља огрезла у пекој северној светлости. Земља је онда пролазила кроз реп кометин, који као да је био од северне светлости. Штета само што се 39