Просветни гласник

КОМЕТЕ И ОЗВЕЗДИНЕ

Ово је питање ново. Истина видели смо како су многе празноверице владале у старом времену о кометама, али то није празноверица, то је »научно« питање и постављено је први пут године 1773., пре сто и неколико година. Лаланд, један од најславнијих астронома француских, био је узрок те се пронео глас по целом Паризу, да ће се нека комета сударити са земљом. Те године, а21. Априла, требало је он да чита један свој спис о томе како се могу комете приближити земљи и шта може отуда бити. Али време прође и он не стиже да прочита то у Француској академији, одложивши читање за другу идућу седницу. Међу тим се по вароши пронесе као да је Лаланд то читао и предсказао да ће једна велика комета сударити се са земљом 12. Маја и да ће онда бити крај свету. Може се мислити какав је страх био овладао по Паризу на такву вест, за коју су се позивали на Лаланда. Страх је био толики да су многи умрли, многе жене побациле и чега ти још ту није било. Неки веле да су се онда скупо продавале улазнице за рај, а није само један направио тестаменат остављајући сво своје покретно и пенокретно имање црквама и мапастирима. Сва одговорност пала је на Лаланда ; из дана \ дан наваљиваху грдне гомиле света код њега да им он да објашњења. На све стр;шс лупаху звона и чињена су »молепствија« као што се чини и данас у сличним случајима и молише Бога да отклони зло. Најзад неред и страх нарасте толико да се мораде мешати и полиција и она званично позове Лаланда да штампа тај свој спис еда би се публика умирила. Спис се читао са највећом пажњом, само да се нађе оно место на коме Лаланд предсказује пропаст света. Они нађоше да се од шесдесет познатпх комета могу њих осам јако приближити земљи до на 52000 километра, да се може у след тога вода издићи из свог корита и потопити неке крајеве и т. д. но нигде не нађоше да ће то баги бити 12. Маја те године. Ма да је Лаланд у том спису дао објашњења о тој ствари, страх није био мањи, јер изнеше да је Лаланд сам навалице побрисао оно место где је био дан назначен. Дванајести Мај дође и нроће, земља остаде. Али онда се досетише говорећи да је Бог саслушао њихове молитве и оставио земљу још коју годину да се покаје. Била је још једна комедија са Лаландом и кометама. Неки шаљивчина напише у једном листу француском као да ће се јавити две комете, једна од ватре а друга од воде и да ће великог уплива имати на земљу, али за ближа извешћа о томе ваља упитати Лаланда. После неколико дана почеше многи похађати Лаланда а многи му се и писмено обраћаху тражећи »олижа извешћа« које из радозналости а које богме

: и из страха. Ои би принуђен да би се досађивања ослободио да објави како он о томе ништа не зна. Но то не поможе, страх је бивао све већи и кад дође уречени дан многи изађоше у поље да гледају како ће да пропадне свет. Кад од тога не би ништа, сви су клели опет Лаланда, јер је он бно крив за њихово страховање. Страховање од комета је права периодична болест која се за неко време утаји па се опет јави и нестане Је. Таки периодичности има у многим друштвеним радњама па и у новчаним кризама, и као што изгледа, судар земље са кометама обично се јавља у оно доба кад су новчане кризе. Таква је болест кометска владала и 1832. године. Пошто је била одређена нутања Бјелове комете, Дамоазо израчуна, да ће се та комета вратити 1832. године и да ће 29. Октобра пре поноћи пресећи земљину путању. По рачуну се још нашло да комета неће проћи баш кроз саму путању пего за 4 2 1 3 полупречника земл.иног даље. Но како је полупречник комете износио 5-'|, полупречника земљиних, онда је било сигурно, да ће 29. Октобра 1832. године један део земљине путање бити захваћен кометом. Ову вест, потврђену научним рачуном пронеше све новине и објавише целоме свету да је приспео крај свету. Новинарима је било довољно да ће Бјелова комета пресећи гога дана земљину путању, а да ли ће и земља бити на том месту или неће, то се њих није тицало. Кад се већ видело, какав је покор у народу учинила та вест, опда Араго објасни: Комета ће 29. Октобра пре поноћп проћи кроз једап део земљине путање ; па лепо. 11о земља неће бити у то доба на том месту; она ће ту стићи тек 30. Новембра у јутру т. ј. тек носле месец дана и нешто више. Треба само да се сетимо да земл^а сваког дана прелази 340.000 миља илн 2,696 000 километара, те дакле земља ће бити далеко од комете опда кад ова пресеца њену путању за 80 милијуна километара.« Пропаст света у след судара ко.мете са земљом ирдсказана је била и за годину 1840. Та година дође и прође. Земља остаде. Пре тридесет и неколико година владала је иста кометска болест. Онда се очекивала једна велика комета којој обилажење траје око 300 година, која се јавила 1264. године и како веле била је узрок смрти папе Урбана IV., па за тим 1556. за време Карла V. шпанског и да ће се она јавити опет 1848. год. и бити узрок многим несрећама па и пропасти земље. Године 1848. дође, истина десише се многе буне и ратови; али комета се не појави нити земља пропаде. Било је људи који су, рачунајући на лаковерност публике били тако дрски да - су одређивали не само