Просветни гласник

комете и

биле најладније (61 0 и 6 - 6°). Највише (8) комета јавило ее 1846. и та је година била заиста топла (9.1°); ио још топлија (9-'2°) била је година 1821., а онда се видела само једна комета. Ниска температура (од 7'0°) била је годпне 1837. кад се нпје видела ни једна комета, а иста толика темпаратура (7• 1 °) владала је и године 1847. кад се јавише шест комета. Из свега овога излази да се не може нпкако докучити на сигурно, да ли и колико комете упливишу на промену температуре земљине. Пошто смо видели да има година једнаких температура, а разног броја виђених комета, као и година једнаког броја комета а разних темиература, то можемо рећи да комете никако пе уаливишу на аромену темиерлтуре, аа дакле ни на усиех жетве и илодовитости. Има их који би хтели да изведу да комете упливпшу на земљу својом привлачном снагом, те тако производе у атмосФери прилив и одлив. За мерење тога имамо такође доста тачну справу барометар. Кад се јавила велика комета године 1811. није се могао дознати тај уплив на атмосФери ни чајтачни јим мерен.ем, ма дн је та комета била врло велика те би се свакако њен уплив морао приметити. Дакле ни аривлачном снагом комете не уаливишу никако на земљу ни на њену атмос.феру. Видели емо нанред како су лекари у средњем веку по боји комета изводили какве ће болести владати н.| земљи. Па је ли то основано? Да ли комете упливишу на болест људи, животиња па као што би неки хтели и на бнље ? Најбоље ће бити да запитамо лекаре о тој сгвари, који воде рачуна о боловању и умирању људи и сравњују их са бројем комета. На то одговара један енглески писац године 1829. овако : »Из тога се лако увиђа да с> од рођења Христова оне године најкездравије којих се јавило највпше комета, и да та небеска тела увек прате земљотреси, вулканска избацнвања и атмосФерске револуције, док на против кад су године биле здраве, није се видела ни једна већа комета.« Ми смо навели овај пасаж с тога што знамо да га читаоци неће примити са већом збпљом као ни онај, који мало пре наведесмо о уплпву комета на плодовнтост усева и људи. Прави пак одговор на мало част постављено питањс доби^емо у овоме : Форстер је претурио све хронике од рођења Христова до данас и изнео све муке и невоље које су за то дуго времо здешавале јадан род човечији у једном тако реКи бескрајном низу. На исти начин ис траживао је и комете, које су се за то време јавиле, и нашао их је до 500 па их поредио са оним бедама и несрећама људским. Из тог поређења могло се лако увидети да комете нису ништа криве што људи страА а ЈУ> јер су сами људи томе узрок. Из године у го-

озвездине 303

дину можемо рачунати две комете, а аар се само два зла преко године деси ? Прође по више година кад се ни једна комета не види голим оком, па да ли се за тај низ година ништа не деси ? Што да идемо даље, ето погледајмо око себе. Од 1874 године па до ево 1881. није се видела ни једна комета голим оком и онда ко је крив, да ли те невиђене комете, што су се десила оба наша рата, што је толиких турских царева поубијано, што су Руси, Вугари, Власи и сви Срби ратовали сТурцима? Што су Енглези ратовали са Авганистаном, што су Французи ушли у Алђир, што су се Руси борили у Азији, што је у Шпанији непрестана бор5а око престола и т. д? Хоћете лп кометском упливу приписати и убиство цара Александра, и атетанг на Виљема Немачког, на Бизмарка, на преседника америчког и т. д ? Зар су то људи друге неке природе, те да за њих мора да Дође најпре комета па тек онда да буду убијени или да умру? Али такви су људи. Ако се шта добро учинило, ако је задобивено какво земљпште које кошта многих жртава, онда се људи отимљу коме ће пре приписати у заслугу што је то било, онда сваки износи да је он узрок и да њему принада слава, што се то земљиште заузело, а кад се деси што рђаво, кад се деси што, што сви осуђују, онда не траже узрока код људи као мало час , не траже да их за то казне, као што их мало час траже да их награде, него онда кажу : крива је комета, узрок је помрачење и не знам шта још. Као год што у добру не дајете кометама и звездама своје заслуге, тако исто ни у злу не бацајте на њих кривицу; оне нису томе криве. Комета је била увек, а и залаје било и биће. Ни једна комета није у стању да предскаже нити донесе ни зло ни добро, нити су догађаји који међу људима бивају на земљи ма у каквој свези са небеским телима. Видели смо шта су комете и зашто се тако ретко виђају, ма да их има врло много, а такође смо видели да много пре може земља упливисати на њих, али не тако да она предсказује шта ће се међу људима кометским десити, хоће ли она закључити какав мир или рат, него земља а и остале планете упливишу на комете мењајући њихову путању и разбијајући их својом привлачном снагом. И кад би хтели да припишемо кометама ма каки уплив, могли би или дати такав истп уплив какав има земља на њих, а то као што знамо, оне не могу да чине. Кад дакле ни тим путем, својом привлачном снагом не могу упливисати на кретање земљино, онда се још мање и никако не може мешати у људске ствари. Остало нам још једно, можда најзанимљивије питање у целом овом чланку, а то је хоће ли се и може ли се земља сударити са каквом кометом и шта ће [ отуда бити ?