Просветни гласник

302

КОМЕТЕ И ОЗВЕЗДИНЕ

она заиста остатак Бјелове комете, јер се по њеној путањи креће. У осталом Погзону није испало за руком да изведе три потребна посматрања те комете, јер је било рђаво време. Кад се већ доказала истоветност комета и озвездина, онда није било тешко наћи још више примера. Готово свима оним систематичним озвездинама, које смо напред споменули нађене су одговарајуће комете са којима се у путу слаже. Ево их: Озвездини од 20. Декембра одговара комета II 1792. » » 7—Н.Априла » » I 1861. » »14 —17. Јула » » 11 1737. » »15. Новембра » » Бјелова. » а 26—30. Новембра » » IV 1819. На тај начин потпуно је потврђена теорија Скјапарелова о истоветности комета и озвездина — Ми се већ приближујемо крају. Мислимо да смо исцрпли све што се имало , и шта се могло казати на овом месту. Али остала је још једна ствар преко које не би требало ћутке прећи. Она је у овоме : Историја је пуна примера, а и ми смо неколико навели, о страху који су имали људи од комета. Они који нису готово никако познати са природном науком нити шта знају о овоме свету, до само да живе у њему,они су као гито смо видели виђали у кометама нретече рата и гњева божијег. Они који су већ нешто више знали, а нарочито у новије и најновије доба, бојали су се да се земља не судари са каквом кометом, те да тако пропадне и она и све што је на њој. Други су оиет говорили како комете упливишу на топлоту на земљи, да мењају годишња времена, да од њих зависи боловање и т. д. Те и још друге сличне ствари биле су и биће још за дуго предмет разговора увек, а нарочито кад људе каква комета на небу подстакне на таков говор. И онда ће наравно као и до сад сваки доказивати своје и сваки ће имати право. Јер може ли ко противречити ономе што каже, да. се херцего вачки устанак не би дигао да није било комете године 1870 ? Чудо је само што наш рат није предсказала ни једна комета! Сигурно је онај који их шаље да то јаве, смео с ума! Па има ли места тим питањима ? Да ли заиста може каква комета предсказати рат? Хоће ли се и кад ће се која комета судррити са земљом и шта ће бити онда? Сваки разуман читалац увидеће и сам да комета нити је икада нити ће кад год предсказати рат, нити може бити знак гњева божијег, као што би хтели неки да протумаче појаву комета. Бавити се још о том и сличним бесмисленим питањима било би трошити речи у залуд. За оне од којих чујемо таква питања знаћемо сигурно да нису никако познати са природом у којој живе.

Мало другојаче стоји ствар са оним другим питањима а на име да ли комете упливишу на промену топлоте и на годишња времена, као и о гоме, да ли ће се и кад ће се каква комета ударити са земљом и шта ће од тога бити? О тој су ствари промишљали и научењаци и разно су се у томе сложили. Ми ћемо прегледати у кратко шта они о томе мисле. Да ли дакле могу комете уаливисати и мењати наша годишња времена? Јер године 1811. кад се јавила велика комета беше врло топло, жетва је била богата а нарочито су добро понели били виногради. Већ пооле иеколико година један енглески лист овако пише о унливу те комете на земљу; »Упливом комете од године 1811. владало је онда благо време, влажно пролеће, а ладно лето. Сунце није давало толико тонлоте колико је требало да сазре производи земаљски. Међу тим жетва је била богата, а неке врсте воћа као диње и смокве не само да су обилато родиле него су биле и приЈатног укуса. Врло мало је било мува и других инсеката и што је још важно, у престоници, а и у околини, родише се многи близанци. Жена једног ципелара родила је њнх четворо и т. д. Ето тако се пис;1ло године 1818. у Лондопу. Говори се да комете загревају земљу кад се појаве. Ако ништа друго то ,је бар лако испитати, јер имамо доста добрих термометара, на којима ћемо сваку промену у температури одма познати Араго је прегледао темнерагуру од године 173Г>. до 18 53. и сравнио је са кометама, па ево шта је нашао : у години 1837. било је две комете, па је опет средн.а годишња температура била нижа те године, него у обема иретходећим годинама, кад није било нн једне комете. Од 1763. до 1785. најладнија година била је 1766. ма да се те године виделе две комете, од којих је једна била врло сјајна. За 16 година (од 1787. до 1802.) најтоплија година била је 1794., а те године није било ни једне комете; док међу тим много ладније године 1 799. виделе су се две комете. Годида 1 808., ма да су се појавиле четчри комеге, долази међу ладне године. У години 1831. у којој се није појавила ни једна комета, владала је много више средња температура но у години 1«19., кад су се виделе три комете од којих је једна била врло сјајна. Година 1846., кад се могоше видети осам комета, имала је исту средњу температуру као и година 1852. кад је било само њих четири и т. д. На бечкој звездарници бележи се темиература трн пут дневно већ од сто година, па се и из тог бележења не може извући сигуран резултат о упливу комета на температуру годишњу. Најтоплија година у Бечу била је 1834. (9-6°) и те се године видела само једна комета ; но само једна комета видела се и годинв 1829. и 1838. које су