Просветни гласник

КОМКТЕ И

Марсељу једну комету и по њеним елементима позна В. Петерс у Алтони, да је то комета новембарске струје. Доцније је ту истоветност потврдио и Скајапарели и тако нашао још већег основа својој теорији о истоветности комета са озвездинама. Скајапарели замишља да је јулска струјз овако иостала. У неко нама непознато доба — које је свакако више хиљада година пре нас било — превукло је сунце један облак небеске материје па га принудило, да се око њега окреће. Најпре је од њега постала комета (издужила се мало, као што смо већ напред видели) која се све већма издужавала, док није направила један елиптичан прстен, који сече земљину путању онде, где она пролази крајем јула. Тај се прстен иочео распадати у поједине озвездине и један део његов остао је још као комета коју смо чидели 1862. године. Новембарској струји такво је исто порекло, само је она много млађа, те с тога се и није развила у затворен прстен него само у један део. Но иошто смо видели како је од јулске струје постао затворен прстен у коме је на .једном месту још комета, то нема сумње да ће се и новембарска струја дотле развити а све на рачун комете с којом се слаже, те да ће и од ње кроз више хиљада година ностати затворен нрстен озвездина. За ову могућиост сведочи још овај податак: Знамо да новембарска струја цео свој пут сврши за 33 године и да се сваке XXXIII годиие види, н го једну годину раније и једну доцније. Али пажљики иосматрачи су нашли да и други* година има озвездина које излазе из истог места из ког и новембарска струја (из »Лава«), само су још много ређе. Најновији рад о томе изнео је Богуславски млађи), и доказује да се од године 1833. кад се јавила цела струја па до 1846. готово увек 2. Новембра виделе озвездине само некад јаче некад слабије. Дакле цео рој озвездина заузео је скоро трећину целе елипсе, коју та струја описује и образовање озвездина од комете наставиће се и даље, те ће најзад и та струја направити елиптичан прстен од озвездина као и јулска струја. Од кометске масе постају озвездине упливом планета. И у томе псстоји нека разлика између постајања јулске струје и новембарске. Положај јулског прстена У простору такав је, да он пресеца само земљину путању, те дакле на њега упливише само земља, те само је она раскидала његову кометску масу, и претварала је у озвездипе. Међу тим новембарска струја има такав положај да на њу упливншу и Јупитер н Сатурно. Још већег уплнва на гу ст ују има Уран поред кога такође она пролази. Јер не само да је маса Уранова 18 иута већа од земљине , те дакле у толико јаче

озвездине 301

дејствује на кометску масу новембарске струје, већ и брзина те струје поред земље износи 7 миља у секунди, а близу Урана само 2500 стопа, те дакле у овом посљедњем случају Ураново дејство много дуже траје и од већих је посљедица но земљино. Осим тога ваља узети на ум и то, да земља поред струје новембарске пролази са брзином од четири миље у секунди, а Уран једва пређе једну миљу за то време. Све то јасно показује да новембарској струји треба много мање времена те да од ње постане прстен него јулској, те дакле и распадање новембарске струје иде брже упливом и земље и Јупитера и Сатурна и Урана него јулске на коју упливише само земља. Већ и из та два примера могла би се извести иотпуна теорија о истоветности комета са озвездинама. Међу тим нису само та два,већ их има још. Између осталпх долази на прво место Бјелова комета са својим озвездинама. Знамо да се Бјелова комета 1846 године раздвојила, да се иосле раздвојена вратила 1852., па се више није враћала никако све до данас. Требала је да се поврати 1858. па 1865., 1872. и 1877. Али ма да се нијс више вратила опет можемо насигурно казати, да се она није изгубила, и да нам се јавила само у другом облику а не као комета Она сече земљину иутању на оном месту, куда земља пролази 1 5. 11овембра. . зајиста 1877. године, а 15. Новембра, кад је требало да се види Бјелова комета, онда се иојави у земљиној атмосФери читава киша од озвездина, која је трајала од 7 сати у вече, па до 1 сата после поноћи највише их је пало око 9 сати. По казивању оних који су их бројали, видело се до сто шездесет хиљада озвездина за ту ноћ; све су дошле из једног дела неба (из Андромеде). Од куд те озвезднне и у то доба ? — 11ема никакве сумње да се то јато креће дузк путање Бјелове комете и да је оно и постало распадом те комете, која се на нашим очима разбила на двоје, а после наравно продужила даље дробљење на ситније комаде од којих су постале озвездине. Пошто се за тако кратко време није могла распаети цела комета то је без сумње морао заостати још који део од ње, који је по рачуну морао проћи дванајест недеља раније кроз то место. ПроФесор Клинкерфуес у Гетингену ослањајући се на теорију Скјаиарелову о гој ствари, а ио свом рачуну, нађе да је остатак Бјелове комете негде близу земље,те му нађе и место где се налази, а то је блпзу звезде (1 у »Центауру« који се види на јужном пебу. Без устезан а телеграфише он одма у Мадрас тамошњем астроному Погзону: Бјелова комета срела. је земљу 27. ; тражите је код <1 у Центауру. Погзон заиста нађе на том месту једну врло малу комету и рачун Т. Оиилцера у Бечу изнесе да је