Просветни гласник

300

слажу са планетама у опште, има јога неке узајамности између сваке поједине комете и планете, и то ево у чему. Енкеова комета пресеца путању Меркурову и изгледа као да је упливом Меркуровим добила такву путан.у као што је има сад. Комета која би пресецала путању Венерину још није нађена; али нема сумње да ме^у толиким милионима комета неКе бити и такве која би добила своју путању упливом Венере. И наша земља има, или боље реКи имала је своју комету, која је њену путању пресецала, и то је Бјелова комета. Док је она постојала, донде се и водио рачун о њој, а сад кад се разбила и растурила, земља је остала без своје комете. Марс је у половину мањи од земље, па и он има своју комету т. ј. која пресеца његову путању. То је Де Викова, пронађена 1844. године. Јупитер има две комете које пролазе кроз његову лутању, а то су Брорзенова и Фајова. Но и Де Викова комета за коју рекосмо да пресеца путању Марсову, долази тако близу до Јупитера да изгледа као да и она има неких односа са том планегом. Само о шестој комети унутрашње групе, о Дарестовој, не знамо још ништа, кроз путању које планете пролази. Видели смо каквих сличности а каквих разлика има између планета и комета ; да видимо сад какав однос постоји и између комета и озвездина који смо однос још напред нагласилн. Још године 1839. изнео је Ерман, да мора бити ма какве свезе између комета и озвездина , али то своје мншљење није могао потврдитн, јер се није знала путања јунске и новембарске струје. С тога се иоотавише неке претноставке по којима су иутање које описују озвездине сличне са путањама неких комета, да извесне комете прате извесне струје озвездина и да су по свој придици озвездине постале распадом какве комете. Тако је стајало питање о озвездинама године 1861. и однос измећу комета и озвездина била је само гола претпоставка. Од тог доба Скјааарели изнесе своју •георију о том питању, с којом ћемо се ми сад упознати. Године 1862. у лето појави се једна комета, која се видила и голим оком, те је назваше великом коме том од те године, за разлику од других мањих које су исте године виђене. Пошто је она била трећа на реду те године, с тога се она бележи као »комета III од 1802. године.« Снјааарелп се већ у то време јако занимао са својом теоријом о односу између озвездина и комета, с тога намисли да потражи да ли се путања коју описује јулска струја озвездина слаже са путањом ма које комете. Потто знамо да се сличност

између две или више комета дознаје само по њиховим путањама, то наравно кад се нађе истоветност измеђЈ путање озвездинске и кометске, онда се мора закључити да су то две појаве једне исте природе, или другим речима, да су те озвездине постале од оне комете са којом се њихове путање слажу. Руковођен том мишљу Скјааарели међу многим кометама нађе једну чи.ја се путања готово сасвим слажс са путањом јулске струје 'озвездина, дакле нашао је комету из које је морала постати та струја. То је комета о којој мало час поведоемо реч, комега III од 1862. > одине. Јулска струја озвездина као што знамо изгледа као затворен прстен, који на једном месту сече земљину путању. Но тај прстен мора да је на једном месту раскинут, и на томе је месту комета, која главом својом и репом држи везу између раскинутог прстена. Кад је тако онда и време обилажења комете мора се слагати са временом обилажења сваке озвездине од јулске струје, а тако и јесте. За јулску струју рекли смо да она сврши цео пут за 113 до 123 године, а астроном Ополцер иашао је израчунавајући ту комету да и она сврши свој пут за 123. године. Дакле комета са јулском струјом озвездина прави затворен прстен који сс окреће око сунца. Сва разлика измећу комете и те струје у томе је, што комета сваке 123,-ће године долази близу земљи, да се впди, а јулска струја сваке године крајем јула. Цео прстен јулских озвездина има у обиму до 2340 милијуна миља. Колико је дебео? 0 томе су Ерман и Богуславски дали доста сигу^зан рачун. Из посматрања се зна, да земљи треба 2*. јула од прилике 0 сати док из прстепа изађе. Па како земља пролази у секунди четири миље, то излази да је ирстен дебео 864 000 миља. Године 1862. комета је прошла само за две недеље раније кроз земљину путању и била је од земље далеко 52. милијуна миља. Али да се комета за 14 дана одоцнила у свом путу, ми би 28. Јула у место озвездинског прстена видели комету у нашој атмосФери. Комета ће се та вратити 1985. године. Да видимо сад са којом се кометом слаже новембарска струја озвездина? Скјааарели је закључио сво.ј рад о том питању крајем године 1866. На крају свога списа вели : »Ја сам израчунао путању новембарске струје, и то само приближно и нашао сам ове елементе: Пошто их бројпо износи, он наставља: »У каталогу кометском нисам нашао ни једну комету са којом би се ова струја озвездинска слагала « Скјапарели је тражио истоветност између новем барске струје и ранијих комета, а није ни слутио да је та комега коју он тражи баш те исте године пронађена. Почетком године 186 6. пронађе Темпел у