Просветни гласник

309

ниду приспео, одмах, по обичају, оде у цркву да забдагодари Богу што је жив и здрав допутовао. Владиславу није било никако по вољи, што Владимир није у путу убијен, па нареди да се Владимир одмах "убије. Еад Владимир иође из цркве, опази џелате и одма се сети своме јаду, па рекне владикама и пустињаку: Шта је то , господо ? Шта сте то урадили 1 За што ме преваристе тако и хоћете да ме убијете на правди Вога. ни крива ни дужна? И они беху изненађени па не могаху ни речи проговорити, него од стида и срама поцрвенише и главе оборише. Владимир се за тим помоли Богу, исповеди се и причести, пољуби онај дрвени крстић који му је по владикама послат, опрости се са свииа , и изађе из цркве. Но тек што је из цркве изагаао, џелати') га убију, а владике га по том унесу у цркву, опоју и сахране. — То је било у суботу, 22. Маја 1015. године. Кад Косара дочује за ту жалосну вест, почне кукати и запевати тако тужно, да би и камен процвилео. 11 Владислав се доцније кајао, гато је убио Владимира, ал свој неваљали рад није могао ни чим поправити. Коеара измоли да може Владимирово тело однети у Зету и сахранити где хоће, на га и однесе и сахрани у цркви. Доцније се и она покалуђерила и кад је умрла, сахрањена је испод његових ногу. После неког времена Владислав скупи војску и дође у Зету те је сву заузме, али се није дуго нагосподовао њоме. Грчки ца,р, кад се само ослободио Радомира, није хтео да чује за мир, но продужи рат и с Владиелавом, који није био храбар војсковођа, ни мудар владалац. Овај рат трајао је три године дана. Треће године Владислав је опсео (онколио) град Драч, који се јуначки бра] Џелатн су оружани војници, одређеии да убију оне који су на смрт осуђеии. Они су обично секли главе.

нио. Једнога вечера, док је опсада трајала, убије га један од његових великагаа, бага кад је спавао, и кад је, веле, сањао да је Владимир узео мач да га убије — па тргнув се иза сна повиче: потрчите, војници, нотрчите, одбраните ме од Владимира који хоће да ме убије — и у тај мах издане, јер му је великага пројурио мач кроз срце. Војводе и сва остала војска поплагае се и разбегну куд који. — Одмах после смрти Владислављеве, грчки цар ухвати сву његову породицу и одведе је у Дариград, а за тим освоји сву његову царевину. То је било 1018. године. 4. Ето, тако је иропала она велика бугарско-маћедонска царевина, а све због грамжљивости њених. царева који су, да би догали до власти, најневаљалија дела чинили: браћу своју убијали. Зета пак и ако је била мала, много и много пута мања од Самуилове царевине, но у којој је владар добар и поштен човек био — опет није нропала и у њој је, после Владимира, постао владарем Стеван Војислав, рођак Владимиров, а свн Драгомиров, који је био стриц Владимиру. Владимир је био: добар, милостив, погатен и побожан човек. Он није нигата радио гато би другом нахудило, но оно, гато ће свима од користи бити. Он је волео свој народ, па се с тога и предао Самуилу, само да би народ зла спасао, а сам је после многе и велике муке у тамници претрпео. За то, пгго је добар био, и гато је народ свој волео и због њега страдао, и нагаа и католичка црква слави га као светитеља. 1 ЈА ИхДАН р. ^БАВКИЋ. I Даље нека дође уноређење између Владимира и Владислаиа и осталих личности овде номенутих. Нека се нита: какав је био овај а какав онај ? и т. д. и такнм начином, нека се аоука разграна, т. ј. што потпуније изведе с применом на живот.

БЕхЛЕШ^Е О ПРОСВЕТИ И Ш^ОЛАМА I ј Г. министар просвете и црквених послова, на основу Еандидатн за професорске иснити ! чл. 11. закона о нроФвсорским испигима, одредио је у Г . .Ј ('|ф(Ч1 Илић, нроФесор Бо[ ословије, нзјавио јс | иопитни одбор овом кандидату за председиика: г арДа жели полагатп проФвсорски пспит из: Историје цркве, химандрита Нестора , проФесора Вогословије, а за чла-> Чсторије сриске цркве, каниничнога права и рускога језика. нове: г. Јована Бошковпћа и Идатопа Кулакоцског, про-