Просветни гласник

310

БЕЛЕШКЕ О ИРОСВЕТИ

Фвсоре Велике Школе, протосинђела Никанора, ректора Богословије и проту Живојина Јовичића, професора Богословије. г. Мита Жнвковнћ , предавач београдске гимназије, јавио се г. министру просвете и црквених послова да жели пола! ати проФесорски испит из групе наука: Аатински језик с литературом и немачки језик с литературом. Г. министар нросвете и црквених послова, на основу члана 11. закона о проФесорским испитима, одредио је испитни одбор од г. г. Јована Туромана, проФесора Велике Школе, као председника, Светомира Николајевића и Светислава Вуловића, професора Велике Школе, Стевана Д. Поповића, секретара министарства просвете и црквених послова и Јована Ђорђевића, професора учитељске школе, као чланова, који ће испитати поменугог кандидата. II Стаље мтвејеких вбирвка Из извештаја чувара Народног Музеја у Бео1 раду о садашњем стању збирака музејских вадимо ове податке: У току прошле — 1881. — године збирке су умножене које куповином које поклонима. Купљено је 1 1 ком. разних ствари, међу којима има новаца златних, слика, скулптуре, накита и оружја. На поклон је добпо Музеј 559 разних ствари. Поклони су ових врста: 10 ком. разних металних ствари; 3 сребрна и 1 бакаран грчки новац ; 5 4 сребрна и 265 бакрених римских новаца; 2 4 бакрена новца византијска; 3 сребрна српска новца; 23 сребрка разна новија новца ; 5 бакарних, разних новијих новаца: 3 медаље ; 5 слика и ФОтограФија; 6 ком. скулптуре (фрагменти од мрамора) ; 2 сабље; 2 барјака ; 6 народних тканина (одело) ; 10 4 ком. одела и прибора мушког н женског и 46 ком. разнпх ствари коштапих, стаклених и папнрних. — Кад се сродне ствари, како купљене тако и поклоњене скупе, Музеј је збирке своје увећао : са 2 златна, 83 сребрна и 295 бакрених новаца. Даље, с 12 металних ствари, 5 ком. оруж.ја и војних знакова; с 10 слика и Фотографија, 7 скулпутура, 100 ком. одела и 4 6 ком. разних других стварп, што све скупа износи 570 комада. — Камени сиоменицн што су смешгени под

капијом Велике Школе, ограђени су дрвеном оградом иод кључем, рчди бољег чувања од квара. III Народне школе у Хрватској и Славонији По »Напретку« доносимо ове статистичке податке о стању народних школа у Хрватској и Славонији за 1880.— 1881.годину. Школа је свега било у 595 места. Има ј,'Ш 169 места у којима нема никакве школе. По полу има 57 мушких, 5 5 женских и 5 56 школа за мушку и женску децу, свегз дакле 668 школа. Наставни је језик: хрватски (српски) у 637, немачки у 21, мађарски у 8 и русински у 2 школе. Само у 76 школа иде се у школу пола дана, а иначе свуда по цео дан. Разреда (одељења) било је 867 у 662 школске зграде. Има 651 стан за учитеље. Училима потпуно су снабдевене 4 4 школе, до вољно је снабдевено 320, недовољно 222 и 82 немају никаквих учила. Учитеља било је 1 427, и то : 1222 мушких и 204 женска лица. У учитеље се броје и катихете, од којих било је »самосталних« 14 и »несамосталних" 498. За школу дорасле деце било је 107 41 4, но у школу је ишло свега 72 498 деце, а остатак — од 39 916 остао је нешколован. Од оних ученика што су ишли које у праву основну школу — а тих је 58 300 било — које у про -зужну школу, имало је 42 674 мушка и 29 824 женска детета. По вероисповеди било је : римокатолика 61 800, православних 9557, јевре|ске вере 843 и других вероисповеди 309. На школе јч потрошено свега 623 631 Фор. и 61 крајц. — Осим овога постојале су 4 више женске школе и 1 грађаиска школа за мушку и женску децу. Учитеља било је 43, а деце 3 92. Пма још 2 више манастирске школе с правом јавности, и то једна у Загребу, а друга у Ђакову, у којима је радило 24 лица и у којима се учило 220 ученица. — Приватних школа има у 27 места и међу њима 1 виша девојачка школа. У 20 тих шкода предавало се на хрватском, у 1 1 на немачком и у 6 на маџарском језику. Издржавано је 10 трошком приватнихЧшца, 23 о трошку црквених општина и 4 о трошку духовних редова. У њима се учило 2319 деце и радило је 72 наставника. По вероисповеди били су ученици : римокатолици 955, православни 629, јевреји 448 н друге вере 287.

ПРОСВЕТНИ ДОБРОТВОРИ

I Ниже именована лица учинила су добровољне нрилоге у корист сиромашних ђака основних школа у Бањи Алексиначкој при прослави 22. Фебруара ове године у част проглашења Нраљевине: 1 ' < -'Р етен Ћуртовић начелник среза бањског приложио је 5 динара и 50 дин. пара, г. Сто-иљко Милићевић

трговац 7 динара , г. Радосав Милић и синови 6 динара, г. г. Гаврило и Јованча браћа Стојковићи трговци 3 динара, г. Крста X. Марковић парох врмџански 9 динара и 50 дин. пара, г. г. Милан Алексић, читлучки и Аврам Т. Живановић бањски — свештеници по 2 дин. 20 д. пара, г. Плија Јевтић председник општине бањске 2 дин. 10 д. пара, г. г. Браћа Дидићи трговци , Јован