Просветни гласник

35

заш1сн11к главног просветног сапета

клинација неких придова јоднака са деклинацијом именица прве и друге деклинације, ипак ћо се ученаци, не довршивши започети део говора, учењем новог дела збунити, а тим више, што овде уче само један део придева. Сваки део говора мора представљати неку целину, где јо о томе делу говора све казапо што год се може рећи ; Балаитски је адјектива душмански раскомадао, један је део метуо код друге, други део код треће, ао поређењу говори текк\дје свршио све именпце Али не само да је то цепање рђаво, него су му и неке дефиниције код придева нејасне и погрешне ; тако н. пр. броји у придево са три облика само придеве што се свршују на иа, а, ит и ет, а, ит, а придеве на ег, 18, е, броји у оне с два облика. Иеправилнооти у деклинацпји придева : вокхз, 1:о1и8 и др. не спомиње, а то су речи које у примерима и списима врло често долазе. Компарацију такође није јасно изнео. Да се вратим именицама. Код друге деклинације има врло много речн на ег што у деклинацији (осим \. и 5. ј. пад.) губе оно е испред г, а мало их је што га задржавају ; по Валаитском све га речи задржавају; а пошто има и прндева, као што еу те именице то ученик неће знатп ни таке придево моњати. Код треКе деклинације где јо тако велика разноликост између генетива и номинатива, требало је у много више примера ту разлику показати. У 17. није тачно и иотпуно изнео, које све имснице имају 6. п. г место е ; а у 8 19. оно под 2 и 3 могло би се простије рећи, а оно под 5. не стојп, јер немају сва импарисилаба у ген. множ г ит, него само она, која пред Г8 у ген. јод. имају два копсопанта. У изузетцима с обзиром на род није наведено орпско значење оних речи, које се изузимају, шта више, пеке од тих речи не налазе се ни остраг у речпику; уз оне од тих речи које имају необичнији генетив ваљало јо метнути и свршетак гепитивски. Код чевтрте деклинације налази се ова велика погрешка: речи средњег рода свршују се у 2. пад. једнипе на и што никако не стојм, јер по најбољим познаваоцима овог језика, свршетак је тај из. У латинском језику има врло много речи, које су неправилне с обзиром на деклинацију , које немају неке облике ил' се никако и не мењају, и напослетку које имају различан род; сво те речи морају се тачно определити и побројати; у овој је граматици све то нејасно и непотпуно. Код глагола има више замашнијих погрешака. Најпре има {I 46.) само три начина, а кад их је изређао још у истом §-у вели Балаитски : остали су п ачини итд. Сама дакле подела глаголских облика није добра. Суштина свију глаголских облика јесу лични наставци — о њима у Балаитском нема спомена. Од

презенса и Футурума императивног створио је Балаитски једно, те наједаред имамо у императиву два друга лица у једнини п толико их у множинн; то ваља једно од другог оделити, јср се обадва времена но могу у сваком случају употрЈбити. По Балаитском има герундиум свој номинатив са завршетком ит еа1 — тај завршетак ит могао би највише бити какав акузатив, па акузатив са трећим лицем спомоћног глагола да чипн номинатпв, што не може бнти ваљда нн у једном језику на своту — а свп први граматичари веле, да за први падеж герундиума немају латински глаголи облпка. Трећа је замашна погрешка то, што се по Балаитском 1пппшуч8 регГес1д разат и шнпшуиз Ги1иг1 ас1т — први облик оп назива и 1п11пшуиу р1и8диатрегГесИ —• свршују на (и-з, I а , 1ит и 1игш , а ит еа&е , а овамо је доказано примерима из најбољих римских писаца, да су ти завршетци 1ит, 1ат, 1ит и 1игит, Гчгат, 1игит еззе, дакле акузатив а не номинатив, који је особина партиципија. Скраћивање онпх облика, који су изведени од активног перфекта индикативног, у овој је граматици погрешно, Јер није истина да се слог г?е увек изоставља, него ннр. у четвртој коњугацији избацује се само V. Врло је важна ствар, како се од главних облика изводе остали глаголски облици; у овој је граматици то тако збркано, да ученик апсолутно по њој никад неће знати како и од чега ваља поједине облике изводити. ПериФрастична конјугација тако је нејасна и збркана, да је ученик нити може разумети нити научитн. Неправилности у појединим облицима глаголским нигде се пе спомињу ; нису наведени сви глаголи који немају правилан перФект и супинум. Не стоји оно, што Балаитски код аномалног глагола гге вели: да се сва сотровИа мењају као и \ г егћит з1тр1ех; то бива код једног јединог сложеног глагола — па и ту мало друкчије — а код свијуосталих се V избацује у облицпма изведенич од перФекта. Непотпуни су на послетку и безлични глаголи, јер су многи врло важни изостављени. За ас1уег1ла Балаитски просто вели, да се поређују, а не спомиње, да се и како се изводе од придева и осталих речи. Извођење речи врло је важно у сваком језику ; где је време ограничено, ваља ученнке бар са најважнијим законима о извођењу речи упозпати Балаитски нигдр не спомиње, како се латинске речи пзводе. Граматици су доданп латински и српски примери на којима би се ученици требали практично извежбати у облицима. Примери овн никако не могу своје цељи постићи, јер су н. пр. у примерима за деклинацију са врло малим изузетком сами номинативи; као да осталих падежа нема. Даље се налазе н пр. код