Просветни гласник

ПРОСВЕТНИ

ИЗЛАЗИ ГВА П7Т сваког месеца у свескама од 3 и више табака. Цена је: за Србију 12 дин. , а за Дрну Гору, Бугарску, Босну, Херцеговину, Аустро-Угарску, Румунију и Турску 15 динара на годинг

претилата се шаље управи државне штампарије, а рукописи уредништву.

x свес^а

у београду 31. маја 1882-

година III

УПУ тство МИНИСТРА ПРОСВБТБ И ЦРКВЕНИХ ПОС^ОВА

ЗА

НАДЗОРНИКЕ СРЕДЊИХ ШКОЛА

На основу друге алинеје члана 2. закона о надзиравању школа од 21. Марта 1881. г., а но саслушању Главнога Просветнога Савета, одредио сам вас да ове школске године нрегледате средње школе у местима :

. () томе сте већ и извештени нарочитим мојим писмо.м. а овом ириликом рад сам обратити вашу пажњу на ово што иде : 1. Ваша је дужност у главноме да се на лицу места уверите о стању наставе у онште у заводима које ћете походити, а на ио се оних дисциплина које спадају у круг вашега разумевања и ваше стручне спреме. Поименце пак уверићете се о томе : какав је у оптпте ове године успех ученика у похођеним школама из појединих наставних предмета; каква је метода пропитивања, а и предавања. колико се ова. последња може видети на самом испиту; да ли је метода чисто мехаиична или разумна и практична; да ли је управљена на то да се свака отвар проучи и савлада дубоко и језгровито. или се учи површно. без правог разумевања; да ли је све што је прописано учено и научено тако, да је постало ђачка својина, како би му служило као основа да-

љег учења и усавршавања, или је учено тек да се учи, па и оно што је научено, постигнуто ;е, може бити, прекомерним напрезањем памћења; да ли су при предавањима употребљавана дотпчна учила ради бо.вег и лакшег сватања иредмета у смислу очигледности, и ако су, с каквим су успехом чињене примене, а ако нису, за што нису итд. 2. Пошто су готово у свакој Средњој школи науке подељене у засебне групе на више предавача, то ћете се п^старати да сазнате, да ли има сагласности у методи предавања и другим захтевима рационалне наставе код тих наетавника који се баве предавањем сродних предмета. т. ј. да ли се сви служе једнаким средствима и да ли се труде да држе хармонију у ономе у чему се она може држати, или V предавању сродних наука сваки ради друкчије . без сноразума својих другова, и бира начин предавања по своме нахођењу, шири или сужава обим предмета но вољи. задржавајући се више код оних партија које се само њему чине важне или за које се он сам особито иитересује, или има општег споразума међу њима, што се тиче и садржаја и начина предавања. 3. Тога ради биће потребно да поредите и програме иредавања које сваки наставник