Просветни гласник

324

ЗАПИСНИК ГЛАВНОГ

ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

квим огледима, јер добијају електричке справе о какквим годетима, и тиме се вежбају зарана у чулном посматрању. б) Пошто се оглед учини, онда долази на реду, да се објасни оно што се у огледу посматрало в| Траже се познати иојави у природи или у жи • воту који се објашњавају истим узроком, или су једно исто с појавом, који се у огледу види. Овим се подсећа на појаве који су већ познати, а тиме се знање ојачава. г) На четвргом месту долази извођен.е закона на основу огледа, објашњења и иосматрања. д) 11а послстку казује се примена или гц.актичиа употреба оног чему се овим путем научило. На крају свега могло би се по могућности дотаћи и теорије која иде дал.е и од закона. Школа треба да у неколико познато онање упо требљује, проширује и утврђује, а не да забуњује и затупљује и оно што је из живота већ доста јасно било. Ово пак свакад бива, кад се деци нешто научно казује, што онн не могу да појме. Речп без огледа и довођења у свезу с оним, што је познато у животу, јест проста игра речи, која би могла можда негдс бити корисна, а овде је убитачна. С експерименталним начином може се седе само од чести спојити историјски и математички. И то историјски може бити заступљен само > папоменама физичких ироналазака, и научника, који су на томе радили и стекли заслуге. Чудновато је како нске ствари стеку обичајем ираво, па се одржавају и ако немају никакве вредностп на оном месту где су. Тако код електричних стг>уја учили су у иочетку, кад није било других огледа, Галвани и Волта с њиховим првобитним огледима, па се и дан данас повлаче у Физикама, и ако у настави немају апсолутно никакве вредности. Код толиких ствари, које данас имају веома велике научне и практпчне вредности. бавити се оним што се давно преживело, заиста је грдна погрешка , к.оја се ничим не може оправдати, до тим, да је то било некад предмет предавања у школама. Оваке историјске ствари лепе су за читање, и за то треба упутити ученике, да их читају негде на другом месту, а никако не би требало кварити учебник утрпавањем ствари које нису за учење. Осим тога оваке историјске стварн могу имати и тај рђав утицај на наставу, што ученици учећи разне назоре о једној ствари , често запамте оне застареле и погрешне, а не науче оно што је права наука. Друго је то кад човек научи оно, што данас постоји , па се пусти да проучава како се то некад учило. Наравно ]в да он неће усвојити погрешне појмове, јер зна праве; а међу тим код детета је то сасвим друкчије. И кад би се свима одељцима додало историјско развнће, каква би то била Физика

за децу? ! А још би чудније изгледало, кад би се код свих нредмета, што се уче у школи, додало како се о свачему некад нагађало. То би био хаос, у ком би се изгубио и одрастан човек а то ли дете. Математички начин огледа се у исказивању закоиа, у колико јс то појамно на оспову аритметике. На крају свега моје је мњење, да Фпзика Дамјана Павловића не може бити впгне школска књига, јер је у нечем непотнуна, у нечем пак има и залишног, а највећа је мана што није напиеана методички. С гога сам даље мњења, да би ваљало расписати стечај за основе Физике за ученике Ш разреда гимиазије, што би били написани мегодички и обухватили највише десет штампаних ^абака заједно с уметнутим сликама, од којих би се многе могле узети из Ганове Физике. 6. Фебруара 1882. год. У Веограду. ^јрориСхЛАВ јЗ. уодоровиЋ, ЛРОФЕСОР УЧИТКЉСКЕ ШКОЛЕ«. За тим је привремени пословођа прочитао следећи реФерат Михаила МихаиловиКа о истој књизи : „Глалном Просветном Савету 11а писмо Главног Просветног Савета од 1. Октобра 1881. СБр. 86. част ми је одговорити следеће : Да се фФизика« за мање гимназијске школе од пок. Дамјана Павловића ни у ком облику не штампа. Разлози су ови : 1. Што се ни у једној четвртини не слаже са прописаним програмом за ту науку у III разреду гимназија, нити је у п.ој и половина онога, што се од те књиге програмом тражи. Допунити је значило би изнова је радити, а овака каква је не одговара прогшсаном програму. 2. Што се у том разреду мора учити та наука са свнм експериментално, а у физици поменутој врло је мало очигледних доказа и експеримената, и 3. Што се не слаже са распоређењем и начином излагања те науке, која се у вишим разредима опшир није понавља. 22. Марта 1882. год. у Веограду. Главном Просветном Савету понизни ЈА уЛиЈАИ^ЛОВИЋ, ИРОФЕСОР I ИИЖЕ 1'ИМИАЗИЈЕ.« Главни Просветни Савет усвајајући у свему мишдење референата одлучио је : да се »Физика« Дамјана Павловића не може прештампати о државном трошку. РеФерентима одређује се награда и то Бориславу Тодоровићу 40, а Михаилу Михаиловићу 20 дин. Погпто је било нећ доцне, председник је закључио сасганак.