Просветни гласник

350

нику бити од великог уштрба така брза промена лат. граматике. Не може се појмити, да ће српски ученик после једногодишњег учења лат. граматике по каквом изводу, као што је ова »кратка наука о аравилним лат. облицима«, у II разреду лакше и успешније паставити учење латинског језика по целокупној граматици. Јер замислимо себи ученика I разреда, који по каквом изводу учи годину дана латинске облике, па друге године добије у руке потпуну граматику, како ће му изгледати та потпуна граматика? Изгледаће му сасвим нова књига; јер не стоје она правила, која је у I разреду учио, ни истим редом ни на истом месту ни под встим параграФом. Па кад се још и то узме у обзир, да су извод и потпуну граматику написали разни писци, то се ретко које правило потпуно подудара са оним, на ком се у I разреду ученпк годину дана мучио. Добива дакле исту ствар а.ш у другом виду. Без сумње се дакле и српски ученик у већу забунЈ доводи тим мењањем књига о једном и истом предмету, него кад би почео већ у I разреду учити по књизи, која ће га пратити и даље у његовом учењу. Разуме се, да и ова целокупна граматика мора бити тако удешена, да се мора »губпти свако строго и научно теоретисање и систематиеање.« А да је Туроманова лат. граматика баш према практичним, школским захтевима удешена, о томе се може уверити сваки школски човек, који уме разликовати латинску граматику, која је строго по научним захтевима на писана, од граматике, у којој се пнсац обзире на школске, практичне потребе 5 ). Разуме се и то, да се у таквој граматици не сме изгубити из вида ни оно, што је научним испитивањем већ са сваке стране доказано и објашњено, ма да служи чисто практичној цељи. А да се Туромановом граматиком гледало, да се и тај услов што боље испуни т. ј. да се употребн све оно што је строго научна граматика латинскога језика као неоспорно утврдила, и о томе ће се моћи уверити сваки, који се у томе послу разуме, само ако неће да губи из вида оно начело, којега се школски људи у гимназији држе т. ј. да треба у гимназији удешавати учење свакога језика тако, да се не мора доцније обарати оно, на што је ученик више година потрошио, него да се ученик уводи одмах у почетку у право познавање онога језика, који је постао пред-

5 Уиор. 1) а. 1Ја1ећшсће 8сћи1§та,тта1лк уоп О г. Каг1 ВсћтиИ , 5. уег1»е8вег1,е АиНа§е, ~Шеп 1879; 1>. КИеЈпећ ЕИепАРз 1а1ептсће бгаттаЉ ћеагвеНе! уоп Рго!. 1Јг. МогНг Зеуј^егГ, 21. Аива^е, ВегНп 1870. (аа ове две књнге »10же се рећи, да су иајбоље граматике лат. језика за гииназије код Немада); в. Датинска граматика за гимиазије наиисао Јое. Туроман, друго иоирављено издање. У Београду 1880. 2 Е1етеп1аг-ипс1 КогтегПећге Лег Шеппзсћеп 8ргасће 1иг 8с1т!еп, ћеагћеИе! уоп 1Јг. Нетпсћ 8сћузеггег-Ш1ег, На11е, 1869.

метом изучавања у гимназијама. Тих начела држе се у учењу латинскога језика искусни школски људи. Но г. писац мисли, да нема за српског ученика ни какве сметње и забуне, ако се за I разред нешто граматичког материјала истргне из своје целипе и друкчије представи, него што је у потпјној граматици. Шта више он налази. да је практично, ако се већ у II раз. нешто од онога мора и оборити, што је ученик у I разреду учио. Такр је бар г писац ову своју књигу удесно, као што ћемо ннже доле видети. Свака овака сметња и забуна отпада, кад би ученик почео већ у I разреду уччти по потпуној граматици. Да се овде изискује од учитеља, да према наставиом плану уме одабрати оно, што је за I разред потребно, па да у II разреду само допуни оно, што се на осталн део латинских облика односн, то се само по себи разуме. Колико се то захтева од учитеља, који латински језик предаје у I разреду, толико је још већа дужност да на то пази онај, који саставља прнмере за латинске облике, на којима ће ученици практички употребити своје знање граматичких облика, Нрактичан писац таких примера или читанне сву ће пажњу на то обратити, да прописани граматички материјал у својој каизи тако према грамагици одмери и распореди, да може ученик преводећи примере прво што боље утврдити у памети око, што је у граматици на, чно, а друго да може добити јасна прегледа о свему оном, што се прве године из латиноке граматике свршило. Кад је тако књнга састављена ту отпада свако страховање и за српског ученика, да ће га потпуна граматнка доводити у забуну; шта више искуство је потврдило да му је учење олакшано, ма морао покрај латинскога језика још који стран језик учити. С тога видимо, да се и по другим гимназијама (на пр. у Хрватској, Славонији и Далмацији), где се такођер више језика мора учити, већ од I разреда употребљава потпуна граматика 6 ). Но г. писац са особитим нагласком у предговору напомиње, да је »наш језик, наше српске ученике имао на уму,« који »немају појма ни о граматици свога матерњег језика.« На то му одговарамо да ученицп који »немају појма ни о граматици свога

и ЂаНпвка в1мп%еа ^утиазце, »аабаујо 1тп Ј?а$ее, кг. ргоГеввог 1 ибК;е1ј ^утпавц.чк!. II 2а »ге !т 1881. ш&јбоља граматика латинског језика загимиазије код Хрвата). У иредговору ове граматике, при чијо.ј су изради госи. иисцу иомогли својим саветима свеучилишни професор др. Фран.о ЖаЈкенер н гимназијски ироФесори Зпма, ПопграчиИ, Јурмић, Пажур и МусиА, читамо између осталог ове речи: »ЈМа<1а1,је аат па81о,јао 8Vој 11 з1о\'и 1си иЈеаМ 1ако, с1а 8е пјот шо§и 81и2Ш ибепк! 8 у Њ гакгс(1а §'утпа8це. КоНко 1о х ха а6Ие1ја 1 аа ибетка угхесН, ако ае тоц'и ос1 росе1ка Ло кгаја паика з1и■/АИ јеАпот 18<;от з1оушсот, т18Нт, <1а се макг ггЈсизап ис11е1ј иуЈЛјаИ.«