Просветни гласник

ЗАПИСНИК ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА 319

Срећковић професор Велике Школо умоли да ирегледа обе поменуте књиге VI Привремени аословођа прочитао је оваЈ реферат Јов. Ђаје проФесора гимназије о » Историји света за основну наставул „Гдавнож Просветноји Савету Главнн Просветнн Савет поверио ми је преглед књиге: «-Историја света за основну наставу удесио Пет. М. НикетиКл 0 том делу част ми је поднети Главном Просветном Савету моје мишљење молећи аа опроштај што због болести нисам то могао одмах учинити. Ова је »Историја света« по мом мишљењу: доста брижљиво израђен, сухоиаран нацрт историје, у ком имена и бројеви играју главну улогу. Научити ђаке основне школе светској историји у потребној свези и потпуности није могућно. Главни је узрок тој немогућности иезрелост и неспремност ученика, а и да не спомињем друге као што су : оскудица времена, нагомиланост предмета , неподобност врло многих учитеља у том тешком послу и т. д. Ко би тим препрекама и тегобама хтео доскочити сводећи историју света на мршав костур , на коментован списак имена и бројева, као што је ово дело, тај би са свим премашио сврху, којој је тежио. Имена н бројеви нису историја ; тиме се не допривоси баш ништа ни умном ни естетичком васпитању деце; отуда чак нема праве користи ни дечије памтење , јер су имена и бројеви најнезгоднији материЈал за вежбање памтења. Све учење опште историЈе, што се може са коришћу унети у основну школу, мислим да треба свести на ове међе и унети на овај начин : 1. Уз учење српске историје дотаћи се узгредно и историје оних народа , који су у свези стајали са српским пародом. 2. У читанци за старије разреде основне школе расветлити све важније моменте светске историје добро изабраним и вешто изложеним биограФијама. Облик је биограФија најподеснији за ученике с тога, што учење историје разбуђује јаче уобразиљу него ум у деце, која нису још дорасла за умовање о догађајима и за расуђивање о њиховим узроцима и последицама. Уобразиља пак тражи увек конкретне облике, а на рочито лица, 3. Причати често деци о животу и делима знатних људи и народа. Вешто причање увекје корисније од читања и учења из књиге, јер већом живошћу и већом топлотом много јаче утиче на ученике.

Због ових разлога, које још снажно поткрепљује оно златно правило, пипдиат риеп сорја Ићгогит опегапсП 8ип1;, мислим да ову историју света г. Пет. М. Никетић није удесио за основну наставу, и ако на насловном листу свога дела тврди да ју је баш за то удесио. 13. Априла 1882. год. У Београду ј [ОВ, ^АЈА, ПРОФЕСОР ВЕОГР. ГИННДЗИЈЕ.« За тим је аривремени пословођа ирочитао свој реферат о истој књизи : „Главнож Просветном Савету По одлуци Главног Просветног Савета прегледао сам дело г. Петра Никетића под насловом »Историја света за основну наставу. Друго попуњено и поправљено издање« и част ми је о томе поднети Савету следећи извештај. Кад ме је Главни Просветни Савет одредио за прегледача поменутог дела, надам ае да је од мене очекрвао да му дам своје мишљење само о томе : је ли распоред кога се г. Никетић у свом делу држао подесан за ученике основних школа. Савет нека од мене не очекује да улазим у оцењивање историјског материјала, пошто ја по струци својој нисам се бавио општом историјом. С тога ћу се у реФерату моме у главноме обзирати само на методичку страну дела г. Никетића. По распореду предмета ва основне школе који важи и данас, историја општа учи се у IV најстаријем разреду. На предавање историје опште може учитељ да употреби највише 3 сата недељно. Према томе треба да је удешена и"књига и материјал историјски. Да видимо наЈпре колико је материјала унео г. Никетић у своју историју света. Г. Никетић почиње своје дело с најстаријим временом, а то је, као што он вели »оно доба кад је наша земља постала.« У том добу »најпре је била земља«, вели г. писац »сасвим пуста« на њој, »није било ни биља ни животиња, па ниљуди.« То је доба пре просвете. За тим прелази на промену људи, »почетак просвете«, на »постање држава«, »радњу првих људи« и тек иза тога долазе »стари народи « Оно што г. гшсац говори с почетка до старих на,рода, може се сматрати као увод у историју. Тај увод распоређен је, као што рекох, на 5 одељака — а изложен је на 15 страна. На тих малих 15 страна говори се о томе како видимо данас многа села и вароши, много војвода, кнезова и богаташа ; говори се о цостању земље, о постању биља и животиња, на се