Просветни гласник

ЗАПИСНИК ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

321

ред? гимназије са 2 часа недељно моћи да научи сва она имена и да разуме све оне појмове и речи, које се налазе у тој кн.изи. На двема странчицама (88. и 89.) налазе се ове речи: Јелини, олимписке игре, Омир, Хиродот, Тукидит, Тале, Питагора, Хипократ, Зевс, Аполон, Дијана, Маћедонци, Оолун, Атонска гора и Херострат. Ја сам у прошлој години доиста и био у једној основној школи, где су деца мучена са свима тим именима. С обзиром дакле на то, што у Историји света пема распореда који је потребан за тај предмет у основној школи; с обзиром на то, што има сувише речи и појмова, који се не могу савладати у разреду у коме се та наука предаје ; с обзиром најзад на то ш го је врло мало обраћано пажње на васпитну страну материјала, моје је мњеље да се ова кн.ига не може препоручити за ученике основних школа. 15. Фебруара 1882 Београд. уз,р. ј^ик, јј. јтетровић " Просветни Савет уевајајући мишљење оба реФеФерента одлучио је : Да се »Историја света за основну наставу« не може ирепоручити за основну школу. РеФерентима да се изда по 3(5 динарн награде. VII Архимандрит Н. Дг)чиј[ прочитао је свој реферат о у>ВеИој црквеној историји«: „Главном Просиегном Оавету Прегледао сам »Већу црквен^ историју старога и новога завјета« штампана у Београду 1809. год. за средн-е школе, коју ми је Савет предао на оцену. Ова је историја подијељена на два главна дијела. У првом се говори о сгаром, у другом о новом завјету. Садржина је у оба дијела незнатна; причање сажето и сухопарно без довољних историјских Факата , ио којима би ученици могли имати јасан иојам о цркви. Иавалице се нема шта из ње научити о новозавјетној или хришћанској цркви. И оно што има у њој није методички израђено. Изузевши неколике сухопарне приче о животу Христову, ништј друго немн у н.ој о хришћанској цркви! По томе, ни својом садржином, ни обликом, ни методом није удесна ни за средње ни за ооновне школе. С тога се и не може препоручити за школски учебник. Мјесто ове, може се рећи, празне црквене историје усуђујем се препоручити Главном Просвјетном Оавјету »Историју хришћанске цркве« од г. Николе Гр. Живковића , српског свећеника и проФесора на 1

: великој реалци у Раковцу, која је за кратко вријеме својега постанка и други пут прештампана у Загребу 1880. год. Ова је историја врло добро написана и удешена за средње школе. Садржина јој је црквено-историчка зналачки пробрана; најважнија Факта брижљиво прикупљена и систематички распоређепа, језик чист; стил лак и лијеп. Ученици могу из ње поцрпсти довољно знања : о постанку, суштини и развитку хришћанске цркве и сазнати најглавније разлике међу источном, западном и осталим црквама. И, што је још веома вриједно, у кратко је хронолошки уплетена у њу и историја српске православне цркве. На пошљетку ваља да споменем још и то, да јв у њој само са неколике ријечи споменуто о старом завјету; али за то ни мало не губи од своје вриједности; јер и само име »историја хритћанске цркве« издваја стари завјет, који се може корисно изучити по библијским причама. 7 Априла 1882. год. У Биограду. архимандрит, ј-1. ^дучић." За тим је прочитан реферат г. С-инђела Фирмилијана о истој књизи : ,,Већа црквена историјастарог и иовогзавета Између \чебника хришћанске науке а за мале и средње школе овај : »Већа црквена исгорија старог и ноиог завета од 1859. год.« скоро Је најбољи. Но како ја верујем да ће се хришћанска наука у средН.ИМ школама од идуће годиие нредавати по новом овогодишњем програму за предавање хришћанске науке у средњим школама : то се ни он не може прешгампавати овакав какав је и због тога што Је нужно да према реченом програму буде опширнији. По новом програму историја старога завета иредаваће се у 1-ом, а историја новог завета у П-ом разреду, међу тим обе историје у овом учебнику удешаване су само за I разред и свршавају се за 1 годину. Нужно је дакле да се обе историје напишу према новом програму. Но и кад се нови програм не би усвојио и кад би се тако хришћанска наука и у будуће предавала по старом нрограму опет би овај учебник требали прерадити и то: 1, Због језика, јер јужни језик којим је овај учебник написан само отежава деци изучавање овога предмета, почем нити ученици говоре овим језиком нити лекције при слишавању изговарају на јужном дијалекту на и ако су оне тако написане. Па кад се ово код ученика сасвим јасно и непрекидно примећава, 41