Просветни гласник

8\писник главног ње школе, или 2. да се на сасвим новој или слободној оспови изради Физика за те школе. Ако би се усвојио I начин, онда би при нреради Ганове Физике ваљало по мом мишљењу ово учинити: У делу 1: Глава III. Ваља опширније и јасније изложити правила о слагању и разлагању сила, став: о паралелограму сила ваља или рачунски доказати или експериментом потврдити, ако није обоје могуће. Исто тако ваља јасније и простије извести законе о мерењу постојаних сила, квантитету кретања, живој сили и механичком раду. У делу II Глава II избећи двосмислице између тежина и густина тач. 44. У тачди 49. доказ о равнотежи код механичке полуге ваља да се ослони или на став о статичким моментима или бар на експерименат. Глава III апарат Моренов за падање тела (тач. 59.) да се изостави сасвим. Место овога приликом покушаја са Атвудовом махином, да се покаже , како дејотво силе не зависи од стања тела на које дејствује и како зависи убрзање од силе и масе. Пред 61. треба да се засебно пређе централно кретање у опште а посебице кад је путања кружна. Про„ 1Л ШУ 2 тумачити образац: Р = _ и потврдити га опиК тима са центрифугалном махином. У делу III У (96.) треба губитак од тежине потопљених тела преставити обрасцем , јер је лако а поучљиво. У глав. II ваља скратити говор о капиларним појавама. Место тога, иза ове главе, ваља унети као ново испитивање о истицању течности из отвора на суду; контракцији течног млаза; отпору течности нри току кроз водоводне цеви и канале. У делу IV од 129. до 157. може се знатно скратити. Место овога унети као нов опис и употребу анероида. Из 157 сем прве тачке , све да изостане. Из 162. да се узме само са крупним словима, са ситнима да се изостави, јер има само теоријску вредност. Из глав. III од 165. до 173. начинити најкраћи извод резултата. Од 175. до177. о аеростатима да се сведе на једну и то врло скраћену тачку. Из главе V са свим да изостане 185. и 186. У делу V Овом делу треба да претходи један општи део, у ком би се елементарним путем прешли најважнији појави таласања. Кад би се ово учинило, онда глава прва могла би се знатно скратити, а тако исто и они делови у топлоти и светлости који се на теорију таласа ослањају. Оамо тако имају места 210, 242, 245 и 254. Из главе VII да се сасвим изоставе 265. и 266. као и све од 291. до 300.

просветног савета 371

У делу VI да се изостави (302. метода од Гамедене). Место примера узетог у 307. да се наведе утицај топлоте на тачност мерења дужина. Тачка 308. и 310. до 317. да се сасвим изоставе. У глави IV место 319. (метода Геј-Лисакова) да се замени са 321. (метода од Рењола). Да се изоставе: 322, 323, 327, 328. и 329 осем таблица густина неких гасова. У глави V тачка 346, 347, 348. и 357.; одредбе напона паре на разн. температурама да се изоставе, осем таблица напона водене паре на разним температурама. Даље да се изостави 370. и 371. с напоменом, да се хлађењем и притиском могу сви гаоови кондензовати. Тачка 374. да се ограничи пократак опис сФероидалног стања течности. Тачка 376. да изостане, осем таблице о густинама пара на разним температурама. У глави VI да све отпадне од 385. до 390. У глави VII методе одређивања спец. топл. чврсти хтела и то 393, 394. и 396. да се изоставе. Одиос између спец. топлоте и атомске тежине 398. да изостане. Из 399. навести само таблицу спец. топлоте гасова. Из 400. и 401. узети само таблицу латентне топлоте некојих тела. Тачке 402 , 403. и 404. сасвим да се изоставе. Друга књига. Део VII. Да се изоставе 483. 551. 552. до 527. (осем таблице ексин. преламања). Да се изостави 552. до 557. и осем тога 567. — Из 57 5. да се изостави по 2. Њутонов телескоп и по 3. Хершелов телескоп. — Тачке 582. до 586. (фотограФија) да се знатно скрате, а 605, 606. и 607., 622. и 623. као и 630. до 650. да се сасвим изоставе. Из дела VIII. Да се изоставе 711., 760. до 764., а тако исто 772. — Под 802, да се опише Мелонијев термо-мултипликатор. Тачке 803—805 да се изоставе са онима од 812 — 821. Из 816 само напоменути најкорисније састављене гал. батерије, а из 818. брзину електр. струје. Из глав. VII (електродинамика) и глава VIII да се сведу на што краћи обим, излажући при томе само карактерне појаве које долазе из узајамног дјејства струја на струје и струја на магнете. — Даље да се изостави 854., 862., 868, 882 — 888 и цела глава XII. Метеорологија може у главном остати, само би се могла и она унеколико скратити. Физичке задатке ваља удесити према прерађеној књизи. Цео овај посао ако се вешто изврши, може свести садањи обим књиге на половину, а доброта њена не само да тиме ништа не изгуби, но још да добије. Јер главна мана ове књиге (разумем оригинална) по моме је мишљењу та, што се у њеним доцнијим деловима примењују теоријски резултати којима није основа у пр47 *