Просветни гласник

374

НАЦРТ ПРЕДЛВАЉА СРИСКОГ ЛЕЗИКЛ У I РАЗРЕДУ ГИМНАЗИЈЕ

Услед тога реФерата Главни Просветни Савет од- ј писац своје дело још једном прегледа , а међу тим лучио је да се иЗемљоаис Србије « за основне школе ; да се распише стечај за нову књигу те врсте. од г. Драгашевића прештампа у онолико ексемплара За тим је председник закључио састанак. колико ће бити довољно за две године, пошто сам

НАЦРТ ПРЕДАВАЊА СРПСКОГ ЈЕЗИКА У I РАЗРЕДУ ГИМНАЗИЈЕ ПО ЦРОГРАМУ 1 , 111'ОИИСАНОМ ОД Г. МИНИСТРА ПРОСВЕТЕ, ЗА ОВУ ШЕОЛСЕУ ГОДИНУ

I

ОПШТИ ДЕО IX СВЕСКЕ)

ЈЕДНИНА

МНОЖИНА

1. пад. —

прозор —

1. пад.

— прозор-м

9 *

прозор-а

2. ,

— прбзор-4

3. „ —

прозор-«/

з. „

— прозор-м-ла

Ј)

прозор —

4- »

— прозор-е

5. „

прозор-е

5. „

— прозор-ад

6. „ -

прозор-о.м

6. „

— прозор-шш

7- „ —

прозор-^/

7. „

— прозор-гш«

1. пад. —

руж-а

1. пад.

— руж-е

2. „ -

руж-е

I "

— руж-а

3. „

руж-м

3. „

— руж -ама

■1. „ —

руж -у

'• »

— руж-е

5. „ —

руж -0

5. „

— руж-е

6. „ —

руж -ом '

6. „

— руж-алш

7- ,

руж-м

7. „

— руж -ама

1. пад. —

нов —

1. пад.

— нов -и

2- „

нов-а

2. „

— нов -их

3. „ —

нов-т/

3. „

— нов -има

4. „ —

нов (или нов-а)

4. „

— нов-е

5. „ —

нема

5. „

1 Мало 1

имењенои и доиуњеном.

(нАСТАВАК ИЗ II а д е ж и Облици у именица, придева, бројева и заменица зову се — падежи. Падежа има за једнину седам, а за множину — седали Ових седам падежа у једнини и седам у множини разликују се међу еобом наставцима за облике. На пример :

ЈЕДНИНА 6. пад. — нов-ш« 7. „ — нов-2/

1. п 2. 3. 4. 5. 6. 7.

д. — наш — наш -ега — наш -ему

— наш (илинаш-ега) 4. — наш —. 5. — наш-ши 6. — наш-елг 7.

МН0ЖИНА 6. иад. — нов-шш 7. „ — нов-шш. 1. пад. — наш-« 2. „ — наш -их 3. „ — наш -има — наш-е — наш-ад — тш-има — наш -има.

Именице мушкога рода имају друкчије наставке за падеже, именице женског рода друкчије, а именице средњег рода опет друкчије. Придеви, заменице и бројеви имају такође друкчије наставке за падеже кад еу у мушком роду, друкчије, кад су у женском роду, а друкчије кад су у средњем роду. Падежи се међу собом најбоље разликују тиме, што сваки падеж у говору има друго значење. 0 томе , каква значења има који падеж , учи се у науци о реченицама (синтакси). Али падежи се у реченицама могу распознавати и неким удееним питањима. Тако : Први падеж налази се питањем : Ко ? и шта ? У реченици : Ученик пише свој задатак, — наћи ће се која реч сгоји у првом падежу питањем : ко пише свој задатак 1 — на које ће се одговорити: ученик пише и т. д. Реч ученж, која стоји у одговору на место речи ко, јеете дакле у првом