Просветни гласник

ЗАНИСНИК ГЛАВНОГ

VII Др. Бакић чита свој и г. В. Карића реФерат о земљоиису Србије : „Главиом Нросветном Савету Према одлуци Главног Просветног Оавета од 10 пр. м. Вр. 13. прегледали смо пЗемљоаис Србије и осталог балнанског аолуострва « који је 1880. год. за основне школе написао проФесор Драгашевић. Што се тиче садржине ове кљижице имамо да забележимо један главни недостатак, а тај је, да нису све сриске земље описане, и то оне које не пригтдају балканском иолуострву. А да је потребно да српска деца упозпаду све земље, у којима српски народ живн, о том нема сумње. Ово је потребно како с народнополитичког тако и са дидактичког гледишта због бол.ег разумевања ерпске псторије која се такође у основној школи учи. Што се тиче облика у ком је садржина изложена ту имамо да приметимо, да ова књижица није израђена ио иедагошким иравилима. У распореду материјала нема пикакве поступности, која би олакшавала разумевањс, апема ни довољно концентрације, ни згодна прегледа, што би олакшавало памћење дотичне садржине. Књижица је подељена на два једнака дела.: у првом се говори о Орбији, а у другом о балканском полуострву. Орбија је описана овим редом : реке, брда и планине, клима и производи, занати и трговина, путови, народ, црква и школа, управа, подела, места, државни знаци, српски народ и његово сродство. А садржина о балкапском полустрву распоређена је овако: положај и простор, природна подела, брда и планине, реке, производи, трговина, рађевина и трговина, путови, народ и вера, деоба на државе. Као што се из овог распореда види, Србија и балканско полуострво узети су одмах као целина, па су описани више систематичним начином, који је за децу неразумљив, а требало је узетп округ по округ и државу по државу , на кад се у Орбији опишу свн окрузи онда да се даде појам о целој држави и пошто се појсдинце пређу све државе на балканском полуострву, онда да се у кратком прегледу даде појам о балканском полуострву као целини. За разумевањс геограФског материјала, потребно је да се непрестано употребљава уиоредни начин, а тај је у ово.ј књижици слабо заступл,ен ; тако код река, брда и иланина, места, није пикако пи употребљен, а тако исто и код округа у Србији, којн нису ни описивани, него су само на једном месту сви изређани (а о срезовима нема ни помена). За основу поређења при описивању Србије узима се онај округ у ком је дотична школа где деца уче; а при описивању

балканског полуострва све се државе упоређују са Србијом. Прво се у ову књигу и не може унети, јер она се пише за све школе у Србији, те се и сви окрузи подједнако огшсују, а друго се може лако извести, и то је врло потребно. Округ који служи за основу поређења упознаје се опширно и то по правилу у II разреду основне школе, а у III разреду служи као полазна тачка за изучавање осталих округа, и то најпре оних, који тај округ додирује (опширнијн материјал за то могу учитељи наћи у »Кнежевини Србијип од М. Ђ. Милићевића). И тај округ изучава се поступпо гако да се у I разреду упозна дотнчно место (варош или село) где је школа заједно са најближом околином, а у другом разреду се то доврши и иде се концептрично даље, док се не упозна онај срез у коме је то место, па после редом и други срезови тога округа, те се на послетку даде појам о целом округу. Да би се места боље схватила и запамтила, треба о њима нешто казати, што је ма у ком погледу ва жно да се зна, а ако нома ничега важнога, онда таква места не треба ни помнњати. А у поменутој књижици изређана су сва важнија места у Србији на два листића и о њима се већином ништа и не говори. Кад се узме све заједно, онда излази то, да се зомљоипс Србије не може употребити као школска књига — за потребу ученика, јер није написана тако да би је ученици могли у школи или код куће читати с оним интересом, као што се читају иутоииси а нарочито они у којима има н слмка, из оних крај . ва, што се онисују; нити је удешена тако да може, као какав табеларан преглед или као удесна карта, послужити ученнцима згодноза аонављање географског материјала, који у школи изуче, — те тако и једно и друго мора учитељ сам спремати и предавати ученицима. Но с друге стране кад се узме у обзир то, да ми ни за основне ни за средње школе немамо друге бол,е књиге те врсте, — онда је на сваки начин потребно да се земљопис Орбије и балканског полуострва ча ново прештампа и то у толико комада колико трсба за две године, док се не изради нови наставни план заједно са програмима из појединих предмета, за основне школс, и док се на основи тога ие напише удеснија књига за децу. При прештампавању потребно је да се писац умоли, да своје дело још један пут прегледа н акз је могуће да дода и опис Баната, Бачке, Срема, Славоније п Хрватске, макар у оном обиму, као што је Далмација описана. 4. Априла 1882. г. у Београду Др. јВ. ЈЗАКИЋ ЈЗ. ј-^АРИЂ ИРОФЕСОРИ,«