Просветни гласник

382

ВИШЕ ЈКЕНСКЕ ШКОЛЕ У НЕМАЧКОЈ

приватне гаколе из јавних каса, а да им се признаје право јавних школа, ако потпуно одговарају нормалном наставном илану. IV Питање које се еастоји из 5 тачака гласи: „Кчја су начела меродавна ири састављању наставног амна за средње и више дввојачке школе ? а нарочито : 1, Од које године узраста до које треба женска деца да иду у школу ? 2, Пз колико разреда треба да с.е састоји таква школа ? 3, Како треба да су разреди иодељени ирема иојединим стуињима тих школа ? 4, По колико чисова иредавања трсба да се одреди на сваки стуиањ, односно на сваки разред ? 5, Који иредмети треба ди се иредају у тлквој јавној школи ?, Докле треба да се иде с којим ? Какав иоложај треба до, заузме у таквој школи настава из женског ручног рада ? Еакав гимнастика ?" — Одлуке које су по овом питању донете гласе: „Дотцуно уређеној вишој девојачкој школи потребна су деца од гаесте до навршене гаеснаесге године узрасга. Као правило треба да важи, да женска деца имају изучити седам самосталних , један од другог одвојених разреда, који да се деле на три главна ступња. Изузетка може бити само за особите прилике. Разреди да се тако поделе на поједине ступње , да на најнижи дођу два , на средњи три и на виши два разреда." Што ее тиче броја часова, одлучено је да се за најнижи ступањ утврди 22— 24 часа, а за средњи и виши да не буде више од 80 часова, рачунајући ту и часове женског ручног рада, а не рачунајући часове гимнастике." — За гимнастику одлучено је само, да се „има, уврстити у наставни план као обавезан преджет". У свези с овим донете су још ове одлуке: „У потпуној нижој женској девојачкој гаколи не треба ни у једном нижем и средњем разреду да буде вигае од 40 ученица, а у два старија разреда треба из педагогијских разлога тај број да буде још мањи." У свези с овим још се нашло за потребно да сеодлучи: да се односно задатака који се дају на израду код куће остави ученицама толико времена да могу отправљати и своје особите дужности у кући. Од наставних предмета који се имају предавати у вишој женској гаколи усвојени су ови :

1. Религија; 2. Немачки језик, на првом месту у насгави ; 3. Француски језик; 4. ЈЕнглески језик (обавезно, као и Француски језик,. Само тамо где би наставни језик био други, н. пр. нољски, енглески језик не мора бити обавезан. За друге које језике изјављено је на конФеренцији да нису потребни) ; 5. Дсторија ; 6. 'Земљоиис ; 7. Рачуница; односно Геометрија; 8. Јестаственица ; 9Физика и Хемија ; 10. Цртање; 11. Писање; 12. Певање и 13 . Женскирадови (обчвезно за све). 0 томе колико се има из ког предмета узети и гата се којим има достићи, конФеренција је одлучила: „1, Пз релшије се има прећи у опгате оно гато и у средњој гаколи за мушкарце, а нарочита се нажња има обратити на етичку страну и настава пропгирити према јачем оппггем образозовању девојачком.2. „Пз немачког језика : да се ученице извежбају толико да се могу правилно, лено и у свези. изражавати, усмено и писмено, о предметима који не превазилазе њихову моћ схватања и да знају граматику свог матерњег језика. Да се упознаду с главнијим делима немачке поезије и с главним епохама немачке књижевности, нарочито из времена иосле Лутера." 3. Пз француког језика : „да знају граматику, науку о облицима и синтаксу. Да се извежбају да пигау писма и омање еаставе о познатим стварима на Француском језику, и да о истим стварима могу говорити на Француском језику у проетим реченицама. Да могу читати по коју књигу Француеку. Да се упознају с главнијим делима француске књижевности из класичког доба." 4. Пз енглеског језика : „оно исто гато и из ®ранцускога, а особито да се познају с главнијим делима енглеске књижевноети." 5. Из исторкје : „да знају главне догађаје из онште историје, а што се тиче старе историје, нарочито главније догађаје из грчке и римске историје. Да се зна отачаетвена (немачка) историја у евези и у односу са суседним државама." 6. Из земљоииса : „да знају политичку и Физичку геограФИЈу евих пет делова света, а из ближе да се упознају с геограФијом Јевропе и још тачније да знају геогра®ију Немачке." Из матемачичке и Физикалне геограФије да ее унознају „е главнијим стварима." 7. Пз рачуна: „да знају све врсте граћанеког рачунања,