Просветни гласник

ВИШЕ ЖЕНСКЕ ШКОЛЕ У НЕМАЧКОЈ

мере и новце који еу у употреби ; да умеју пра- ј вилно и сигурно, саме, решавати из тсга све задатке у цедим и разломачким, односно десетним бројевима и да су извежбана у усменом рачунању. Задаци из геометрије." 8. № јестастввнице : „да знају нриродну иеторију сва три царетва, а особито значајне типове и родове, нарочито из своје домовине; да се ближе упознију с културним и отровним биљкама. Да нешто знају о посгању и склопу земље." 9. Из физике и хемиј<• : „да се у опгате упознају с магнетским, електричним и механичним појавама, а тако ието и с појавама светлости, топлоте, звука, а нарочито још да разумеју све оне Физикалне завоне који имају примене у обичном кивоту и главнијим занатима. Из хемије да знају онолико колико им треба за разумевање најобичнијих појава које ее дешавају у домаћем газдинетву." 10. Из цртања : „до перепективног цртања." 11. Из Лисања : „да сваки наставник пази и настојава да се свакад лепо пише, па онда нетреба нарочито учити шсање у етаријим разредима." Ово све, у овој тачци, тиче се виших женских школа. Сад о ередњима. Једногласне одлуке о њима гласе: У средњу школу треба да иду женска деца од навршене шесте до навршене четрнаесте године узраста. Оредња школа треба да има најмање пет разреда, од којих два да долазе на нижи , два на ередњи и један на виши ступањ. Г>рој часова предавања као и у вишој девојачкој школи. Домаћи радови да се сведу још на мању меру но и у вишо.ј женској школи. Да се предају ови наставни нредмети и у оволиком обиму : 1. Из Религије: онолико колико и у обичној средњој гаколи за мугаку децу. Разлика је само у методи и у избору материјала (одломци из ев. писма изреке, несме) који ће се објашњавати. 2. Из Немачког језика : да умеју коректно усмено исказивати своје мисли, да саме умеју састављати писма, омање саставе за потребу домаћу, занатлијеку и т. д. Да су добро извежбане у правопису ц да знају главна иравила немачке грама-

383

матике; да знају најважније врсте и облике поезије помоћу огледа из узор-дела немачке прозе и поезије, тако ието да знају животопис најззврснијих песника из времена после ре®ормације. 3. Из Француског, односно Енглеског језика: да знају правилно речи изговарати, да тачно знају правопис и главпа нравила из граматике, да ее дотерају толико да могу читати лакша дела у прози на Францусаом језику, да умеју само израдити лакши саетав (писмо и др.) за другатвену потребу, и да умеју лакше комаде преводити е немачког на Француски. 4. Из Историје : Овде је главно: да знају живот и дела најзнаменитијих људи и главније догађаје из светске иеторије сва три главна доба, а из ближе да ее упознају с отачаственом иеторијом, нарочито новијега времена. 5. Из Земљоииса: да знају оно исто што се тражи у вишој женској гаколи, а разлике може бити само у томе што ће се појединости знати у мањем обиму. 6. Из Рачунице и Геометрије : оно ието гато у вигаим девојачки гаколама. 7. Из Јестаственице : да знају природну историју сва три царства помоћу најзначајнијих представника, који се имају бирати нарочито из домовине, и то из царства животиња из вигаих редова, а из ботанике из Фанерогама, с применом колико еу од кориети или од гатете у домаћој економији. — Как > су многи чланови тражили и антропологију или бар гато из науке о чувању здравља, донета је одлука, да се на згодном месту деци предаје и о човечијем телу колико је потребно. 8. Из Физике и Хемије: да знају главније ствари из Физике и елементе хемије, а особито оне законе којима се објагањавају појаве у природи и домаћој економији и главнијим занатима. 9. Осим овога имају се у средњим, а тако исто и у вигаим женским школама, обавезно учнти технички предмети ( Иисање, Цртање, Певање, Гимнастика, Женски рад), а колико, то да одреде дотична етручна лица. V Питање, које је ноеле овог доптло на ред, (гласилоје: „ Какву сарему треба тражиги чд