Просветни гласник

384 ВИШЕ ЖЕНСКЕ II наставника и наставница средњих и вишит женских школа Ч Да ли би се ти исти захтеви могли извести и ирема приватним заводима ? Поводом овог питања донесене су ове одлуле: 1. Желети је да наставпичко особље у вигаој женској школи буд» 5 састављено од наставника и наставница, који су своје образовање задобили у академијама и нарочитим учитељским школама, а нарочито наставници да су иоложили прОФесорски испит за ФилосоФске или богословске науке. 2. Као правило треба да важи, да управа школе, настава из религије, а тако исто из етичких струка и страних језика, у колико ниеу већ у рукама учитељака, треба да су у рукама наставника академично образованих и који су ноложили испите за више заводе или за богословске предмете. 3. У колико наставници нису положили испит за више заводе, могу задобити снособност за предавање у етаријим разредима виших женских школа, ако ее иодвргну испиту прописаном за наставнике средњих школа. 4. Евалификацију за управу вишом девојачком школом могу добити без разливе сви наставници, ако положе испит који је пропиеан за ректоре. 5. Наставнице задобијају право на унраву вшпом женском школом и да могу предавати у њој, ако положе испит који је нарочито за њих нрописан. 6. За предавачице у нижим разредима женеких школа могу бити иостављене оне које положе обичан учитељски иснит но законеким прониеима. 0 средњим женеким школама важи оно исто што је прописано за ередње мушке школе. VI Питање: „ Која су меродавна начела ириликом утврђивања нормалног буџета за уиравнике, наставнике и наставницеу вишим, односно у средњим женским школама ?" Једногласно је о овоме одлучено ово: „У буџету за више женске школе има 4 категорије: 1. директори, 2. старији учитељи, 3. редовни учитељи и 4. учитељке. За нлату нод 1. и 2. важе оне одредбе које постоје за више научне заводе за мушку децу. 0 плати за категорије под 3. и 4. треба једну одредбу утврдити , пазећи при том, да плата за трећу клаеу буде већа од плате за четврту и да ни

КОЛЕ У НЕМАЧКОЈ једна ни друга не буду испод 400 пруеких талирп (око 1330 динара). Плата директора и учитеља у средњим женеким школдма да буде онолика колика ее одреди за средње мушке школе, а нлата учитељака да буде у иетој размери према учитељској плати, као што је у вишој женској шволи. Овом нриликом, на предлог неких чланова, одлучено је још ово : „Управници, старији и редовни учитељи имаће у вишим женским школама онолико чаеова нредавања коликоје прописано за наставнике мушких школа. Учитељкама не треба одређивати више од 18 до 20 часова недељно, јер искуством је доказано, да већи број чаеова не може женска страна да издржи дуже време." Још је овде одлучено: „да свака женска школа издаје сваке године свој програм е годишњим извештајем о стању школе, а није преко нужно да свакад у њему мора бити и по која расправа." VII. Питање, на нослетку, тицало сетога: под какав ће врховни надзор доћи више женске школе — у шта се овде нећеао упуштати ночем је та сгвар подалеко од примене на наше прилике.

Еао што ее из овога прегледа види, ми смо саопштили само питања, која еу стављена, конФеренцији надискуеију и решавање, а поред њих и одлуке на које се конФеренција сагласила. Разлоге појединих говорника за ову и ону одлуку не доносимо; али ћемо у накнаду за то изложити нешто од онога што ее о евему томе напомиње у главном снроводном извештају који је штампан заједно с протоколима све конФеренције, и то опет еамо онолико колико ее тиче првог главног нитања. Кад је раснрављано нитање о уређењу и задатку виших и средњих женских школа, онда као главно имало се на уму то : како ће се одр' л дити задатак оне наетаве која премаша цељ обичне народне (основне) школе и која се до сад задобијала у т. з вишим женским школама. Осим тога требало је испитати, да ли та задаћа према разним потребама живота доноси са собом да ее те школе деле на средње и више, и ако доноси може ли се то и у практици извести. На ноелетку, ако ово еве етоји, требало је пронаћи и путове, којима ће обе врсте школа најсигурније доћи до евоје цељи. На