Просветни гласник

386

правим научним предавањима. Исто тако наетава из страних језика може само онда задобити евоју васпитну и Формално -образовну страну, ако се у граматици изнесе нека школица практичне логике и ако се у лектири буде ишло на тпто дубље разумевање садржине оних идеа које еу у ком комаду изложене. Други су на против примећавали. да за женску етрану није никако да се унушта у научно претресање ствари и строго логично излагање свега што се учи. Шта вкше треба изреком напомевути, да све што се предаје женској деци треба у суштини да се предаје по елементарној методи, јер су, као што је познато, скоро и сви наставници, који предају у вишим женским гаколама, задобили своје образовање у учитељеким школама, као и учитељке, које немају никаквог строго научног образовања, па с врло повољним успехом раде у школи. Противу овога је опет примећавано , да се овде меша научно и научњачко образовање Нико не тражи да наставници женских школа буду научњаци, већ се тражи да су само научно-образовани, почем проширени наетавни материјал одводи нас сам собом на други облик предавања у свези. На прилику, у вигаој женскоЈ школи није доста, да се иеторијске науке предају као т. з. животописи, или по концентричној методи, већ се морају предавати у свези онако као што јест, а то и није ништа друго до научна метода. С тим ее неће да каже, да девојке треба упућивати, да саме читају изворна дела, па да отуд саме да стварају свој суд о историјским приликама. То је посао највиших, научњачких гакола. Исго тако истакла су се различна мњења, кад је одрећиван одное између наставе и ваепитања. Еао гато је напоменуто, сви су били сложни у томе, да наставом треба деца да се васпитавају. Разлика је само у томе, ште су неки држали да то чини наетава сама собом, кад се само предаје као што треба, јер она снага што ваепитава налази се како у наставним предметима, тако и у самом раду, а други онет примећаваху, да настава у женској школи нема у опште оног значаја, кбји има у мугакој гаколи, већ је потребно да се поред наетаве баш намерно утиче на васпитање дечије и да није доста нустити саме наставне предмете да опи сами

собом утичу колико могу, већ и наставник мора гледати како ће их удесити онако као што захтевају етички интереси. Услед овога један је члан ишао чак дотле, те је тражио, да у женским школама не предају наставници, већ саме наставнице, и Д а С У У тои погледу боље приватне школе но јавне. Но, осим њета, сви други чланови кон®еренције изјаснили су се, да баш женској деци треба мушка васпитачка рука, и да, као што знамо сви из домаћег искуства, доета је једна реч, а више пута не треба ни реч, но само један ноглед очев, на произведе веће дејетво ни читава литанија из женских уста. 3. ТреКе ичтање односило се на то, у колико су држава, окрузи и општине обвезане да подижу, издржавају и потпомажу више и средње женеке школе. Одмах се морало признати, да за сада не постоји никакав закон по коме би држава морала отворати више женске школе; али се исто тако морало и то признати, да је у интерееу еаме државе, да на поменути начин потпомаже образовање женске омладине која прирашћује, јер би се на брзо ноказало доста штете у државном животу, кад жене не би биле снособве да учеетвују у животним питањима народним, и кад оне не би више водиле бриге о домаћим светињама. И ако, дакле, нема за сад Формалне обавезе за државу, опет се мора признати да она материјално постоји, јер је заснована у самој идеји државној. Скуп се није хтео упугатати у расправу, како ће се у закону удесити да се на поједине покрајине, округе и опгатине распореде ти терети, већ се после тога занимао питањем: да ли је дужна држава у неким приликама да потпомаже приватне школе. И ако се наводило, да и сада неке приватне школе имају нотпоре из државне касе и да већи захтеви који се стављају школи доводе у питање опстанак толиких приватних завода, опет се не признаде да држава треба да потномаже нриватне школе, јер се оне (по еведочанству самих њиних старешина) могу саме да издржавају, кад се њима управља само као што треба. — Иначе , и ако се много ударадо на приватне школе, нарочито због њине зависности према публици, опет се конФеренција изјаснила, да је са свим добро гато поред јавних