Просветни гласник

388

ВИШЕ ЖЕНСКЕ ШКОЛЕ У НвМАЧКОЈ

ски, јер на многим местима уче га само оне ученице које хоће, на се конФеренција изјаснида да треба да је обавезан, јер се из искуства зна да је врдо мадо ученица које га не уче. Тако у једној бердинској шкоди, где тај језик бапг никако није обавезан, од 279 ученица учиде су га 272. Што су неки примећавади, да је теже изучити енгдески језик но Француски , и да та два језика стоје један према другом од придике као грчки и датински у гимназијама , противу тога су изнети многи раздози, а нарочито је примећено, да за одрасду девојку има згодније лектире у енглеској књижевноети но у Француској. И за гимнастику и женске рад,,ве конФеренција се мзјаенила да треба да су обавезни. Меродавни разлози за то били су нешто педагогијски, ночем никако није саветно оетављати те ствари као необавезне, а нешто и друге природе. нарочито кад ее узме у рачун важност тих вештина. У многим је шкодама примећено, да многе ученице, због дугог и незгодног седења за скамијомне расту право, већ им ее леђа и рамена криве, а гимнастика је у том погледу много учинида, јер је не еамо тело снажида и отклањала нревремено развијање и друге сдабоети, него је још бдаготворно утицада на дисципдину и бида од помоћи васнитачком раду у шкоди. Девојке су се боље и природније понашале, боље држале и дакше реду навикаваде. — Што се тиче женских радова, за њих су много теже дади евог гласа чланови конФеренције, да и тај предмет буде обавезан, јер су држали, да те радове девојке из одличнијих породица могу боље изучити код својих кућа но у школи. Али с друге стране зна се и то, да има доста и одличнијих домова где ее деца баш ништа не уче женском раду, за то је потребно да се уче обавезно и женски радови, а што се методе тиче, да се заведе метода Розалије Шаленфелдове, но којој се деца уче не само да плету и шију, него им се и око вежба и навикавају се тачноети, чистоћи и пажљивости. У том је ногледу ова насгава допуна настави из цртања, јер и овој је цељ Формално образовање. Но овде се нретпосгавља, да ће се и овај предмет иредавати као што га треба предавати, т. ј. да се наетава тиче целог разреда, а не да евако дете

ради по својој вољи што хоће и како хоће, а уч;ттељка за то време да чита деци што немачки или Француски, као што се то на жадост често и данас дешава. То истр тражи се и од наставе цртања. Стручним људима остављено је да тачније одреде кодико се одатде има прећи. Само је напоменуто, да се та настава има довести у свезу с осгадим предметима и да јој наставни план буде систематички уређен и методски изведен као што треба , а не да ее предаје онако дилетантски, као што се ради на више места. Потпуно се сложити нису могди у нитању шта да се одбере за предавање јестаственице. Они који су тражили , да ту дође и оиис човечијег тела, доказивали су да се то може нредавати без икакве бојазни, јер и девојке треба да знају што о оку, уху, о најважнијим радњама живота и т. д. На то су други иримећавади , да се наука о склопу и животу човечијег тела понавља у више предмета; да се о уху и оку говори у физици (у науци о звуку и светлости), о другим односима говори се кад се прелази увод из науке о гимнастици; нема дакле правог повода, зашто би познавање човековог теда требадо као нарочити предмет истав гш и да онда невешти наставници запа-дају у којекакве погрешке и неупутноети. Већина се најпосле изјаснила, да о познавању човечлјег тела треба деци говорити згодном нридиком, т. ј. оно што је најважније у антропологији да се пређе, али се за то не мора овај предмет као са свим самосталан предавати. 5. Последње начелно питање, окомееејош већало, односидо се на квалификације наставпика, односно наставница. За наставнике су нашди да су довољно квадиФиковани сви они који су положили учитељски иепит (по пропису од Октобра 1872. г.).. Исто тако сви су били сдожни у томе, да од унравника треба тражити ректоратски иепит (по горњем пропиеу) и онда кад он имл квадиФИкацију за наставника у вишим заводима , јер друго је доказати испитом способност за предавање наука, а друго је имати и доказати своју сиособност и умешност за управљање школом.