Просветни гласник

ВИШЕ ЖЕНСКЕ Ц Само у питању шта да се тражи од наставника у старијим разредима и од н.иних управника што се тиче њихове припреме , било је разногласица, јер су једни дредлагали, да ту могу бити посгављани само академ 1чки образовани наставници, а други су тражили то исто право и за учитеље који су свргаили учитељску гаколу. Разлози за прво мњење били су у томе, што су браниоци његови наводили да настава у вишим разредима мора бити таква да. је само научно образован човек може предавати, а у исто доба бојали су се , да се више женеке гаколе не би признале за више заводе, кад би се од насгавника њиних тражило мање него што се тражи од наставника у гимназијама и реалкама. У осталом признавали су и сами браниоци овог мњења, да просто академичко образовање није довољно , него му се може признати његова права вредност тек онда, кад дотично лице доврши своје штудије и испитом засведочи колико је у чему успело. За наставнике који су се учили у учитељским школама, и који би могли бити постављани у вишим женским школама еамо тако ако би положили испит за наставнике средњих школа, навођено је, да су до еада показпли дивне уснехе и као наставници у вишим женским гаколама и као старешине њихове. Осим тога у новије време знатно је проширен наетавни материјал који се прелази у учитељским гаколама. (Многи ваљани гаколски људи који су етекли великога глаеа, — као: Пранге, Либен, Келнер , Хенџел, Стуба , Кер , Грубе и Андре — нису учили ништа више до учитељеку школу). Најносле, и учитељке у вигаим женеким гаколама немају университетског образовања. Вило је још једно треће — средње — мњење, ио коме би ее као давало првенство онима који су на университету учили испред оних који су свргаили само учитељску гаколу, али је делом давно и давно засведочено, да академичке штудије нису једини пут до темељитога образовања , јер се у

ЗЛЕ У 1ТЕМАЧКОЈ 389 свима струкама налази људи који нису ни видели университет, па су се ипак иетакли на повргаину својим знатним радовима. За то је врло незгодно, да ее универеитетско образовање тражи баш код ове гаколе којој треба оставити слободан пут за развијање, а кад би се оно усвојило, зацело би ее њено напредовање укочило. Тим би се начином најпосле и гимназијама и реалкама одузеле ваљане снаге или би се узимали такви филолози и богоелови који не би имали изгледа да напредују у својој нравој етруци. Најпосле се повела реч о томе , који ће се људи узимати за наставнике средњих женских школа, да ли богоелови и филолози поменуте врете, или би боље било да се примају највреднији и најваљанији учитељи основних (народних) школа који би не баш тако лаким испитом засведочили да су оно знање које су стекли у учитељекој гаколи знатно проширили и што боље утврдили. Као гато се и но себи разуме, ови би људи тражили да раде заједно и под управом ваљаних богоелова и филолога, јер би без њих врло лако забацили идеалну страну ехватања свог нозива и малакеали у раду, а у другатву е њима етекли би шире и елободније назоре и унутили би се из своје првашње СФере у нову онако као гато треба. Они би нарочито могли предавати природне науке, а језике и етичке струке књижевници. Ово је мњење ирихваћено од свију; за то је и донета онака одлука, да се могу постављати и академичкц и у учитељеким школама образовани наставници, да се од оних који нису положили испит за више разреде тражи да положе испит за наставнике средњих гакола, и да би најпосле добро било, да управа завода и предавање језика и етичких струка у старијим разредима буде у рукама наставника који су свргаили университетске науке, али да и од овога правила сме бити изузетака. (наотлвиик «:е)