Просветни гласник

390

И 3 М Е X А II И К Е

и:з З\Л:Ез 0 < ГЕДШНТУ ХИДРООТАТ11ЧЈКОГ 1 Хидростатички иритисак је еила, којом каиљичаве течности притискују стране суда у коме су. Тај нритисак је резудтат свију кдементарних иритисакм, којима иоједини хоризонтадни сдојеви течности дритискују одговарајуће хоризонтадне пруге оквашене поврншне. По теорији о равнотежи иодупртих теда, два теда која се додирују биће у равнотежи, ако резудтујући притисак, ио месту и правду, дежи у конусу трења за та два теда. То се може применути и на течности , јер су оне скуп сдободних модекила, који један на другом деже. Конус трења код течности своди се на нраву, која је управна на додирну раван, јер између модекида мирне течности нема трења. Према томе сваки нритисак, који на течности учинимо, дроносиће течност нормадно и на оне новршине с којима је у додиру. Оем тога, ти се притисци преносе подједнако на све стране, јер су течности још и нестисљиве, иа се од сиде, која притисак врши не троши ни мадо мех^ничког рада на де®ормацију течности, иди на савдађивање трења, што све бива код чврстих теда; него се цедокупно дејство нроноси од молекила на молекид. И на равне површине дејетвују елементарни хидростатички притиеци нормално на елементе површине еа којима су у додиру. Пошто су све нормале једне равни параледне, то је и скун номенутих елементарних нритисака скуп паралелних и једносмислених сила. Дејетво ових једносмислених и паралелних сила може да замени једна једина проста сила , чија је нападна линија паралелна правцу комнонената, емисао дејствовања исти, а величина те сиде равна је апсолутној суми њиовој. Нааадна тачка ове резултујуКе оиле јесте средиште хидрост /тичког аритиска. Ова раеирава хоће да нокаже како се путем цртања може одредити средиште хидростатичког нритиска, кад је површина на коју течност при-

ј Јз овај члаиак иде јсдци иртеж, додаи на крају ове свеске.

АШИКБ Ч1ТИ0КЛ НЛ ГЛННЕ 110НГЖИНЕ 1 тиекује ограничена еасвим новољним и неновољним вдаком и кад је у онште сдободна површина течности издожена иа каквом спољњем нритиску раздичном од притиска што га трпи назађе оквашене новршине. Ради тога ћемо извести општи израз за ведичину резудтанте и за координате средишта хидростатичког притиека, у односу на ортогонадан координатни систем. За ординатну осу, V, узећемо пресек нивоа течности са даном површином, а за адцис X осу, повољну праву, унравну на У осу, која дежи у датој равној површини. Оваки нижи сдој течности има над еобом читав етуб течноети који ее проетире до сдободне површине и нрема томе има да издржи нритисак тога стуба и притиеак, коме је изложена сама едободна новршина. А тај иети сдој проноеи, по изложеним законима, добивени притисак на сдедећи хоризонталан слој, дејсгвујући иа њ у исто доба и својом тежином. Из тога ее види да и специФични притисци, у хоризонталним слојевима разне дубине, нису једнаки. Опи расту са дубином. Аналитички израз по коме ее еа дубином мењају едецнФИчни притисци јеете : Р = Ро — Р, + /• ћ где је : ћ промењива дубина елојева испод нивоа; у специФична тежина течности; р, специфични притисак који трпи назађе оквашене површине; р„ специфичан нритисак, коме је изложена слободна новршина, ниво, течности ; а р представља промењиви специФИчан притисак на разним дубинама. Количине р, и р, су етадне обично, јер се спољни нритисци обично не мењају; ако је и у етално, т. ј. ако се у еуду налази еамо једна течноет, онда се у горњем изразу налазе еамо две промењиве р и ћ. Једначина односно р и ћ је првог степена и са геометријеког гледишта значи праву линију. СпециФИчни притисци дакле мењају се онако као што ее мењају ординате тачке која се креће по извесној цравој, ако дубине ћ сматрамо као апцисе.