Просветни гласник

422

бодна воља у којој је и лежала могућност пада, а због тога су баш опако страшно и кажњени, што не би било, да су само преваром ђавола погрегпили. Такође и при одговору на питан,е: Шта је постигло човека после учињеног греха , могло ба се за доказ аомрачења ума навести то, што су се праотци после учињеног греха крили од свевидећег и свезнајућег Бога, а за иоквареност воље то, што се за престугг нису одмах покајали и тражили опроштај него је Адам бацио кривицу на Еву а Ева на змију и тако су обоје крпвили скоро самога Бога за њихову кривицу. Поред тога не би било Сјвишно да се каже да ни ум прародитеља није био савршено покварен, јер је Адам приносио Богу жртве, пошто је из Раја био истеран, а ни воља им ннје била сасвим покварена јер је Адам илакао, кад је из Раја изишао. ТреКи глава. Овде пре говора о потопу требало би напоменути да је Бог више пута опомињао људе да се поправе, па кад то нису хтели учинити да их је потопом казнио. Осим тога није добро, што се најнре отворено вели »да су се при потопу утопили сви људи и сва животиња, а после се опет вели, да је се и Нојева породица и нека животања соасла. Пета глава. Овде би боље било да се о Авраму јасније каже т. ј. да је Аврам биознатан и за то што је остао веран нрема Богу испуњавајући тачно вол^у Божију, па тек као последица тога и у награду за ту верност да је Бог учинио завет са Аврамом. При спомињању обрезања требал^ би напоменути, да је оно у хришћанству замењено са крштењем, јер све символичке слпке ст. завета требало би свуда, где се може, упоређивати са обредима нов. завета, почем је ст. завет био припрема за пови тако на пр. у истој глави при описивању Исакове жртве требало је напоменути, да је она била слика спаситељеве жртве на Голготи. Погрешно је што је ограничено речено, да се само Јаковљеви синови зову патријарсима или праотцима, јер онда како се зову : Адам, Енох, Ноје, Аврам, Исак Јаков и други између њих ? Шеста глава. У овом делу није речено да су браћа омрзла ЈосиФа само због његове доброте, кад се зна да су узрок те мржње и неки спови,, који су предсказивали сјајну будућност ЈосиФову На питање: које Израиљце из Египта извео ? мало је одговорено са речи Мојсеј. Ту је требало и Бога наггоменути, јер и чу А а која је Мојсеј чинио, није чинио својом сопственом силом већ божијом. Осма глава. Кад је већ при крају ове главе речено, да су 10 заиовести и пре људима биле познате, онда је требало казати не само и како, него зашто им се и сада на писмено дају. Осим тога не би било

сувишно да се каже, да је Мојсеј у пустињи дао Израиљћанима и неке друге законе. Девета глава. Кад се у овој глави говори о жртви а особито о зпољнем оделењу цркве, онда је требало напоменути, кад и како су Изранљци добили цркву> први пут. Кад је речепо да се други народи нису молили једном истинитом Богу, него су се идолима клањали, онда је требало казати и зашто, напоменувши да човек без божијег упутства о вери, не може сам доћи до познавања чисте и истините вере, почем многи вероисповедни предмети надмашују човечији разум: а особито од како је исти после првородног греха и по мрачен. Десета глава. Кад се судије спомињу, онда је требало некога од судија и именовати па макар и са кратком биограФиом, а особито јунака Сампсона и праведног старца Самуила. У овој глави не би било сувишно да се нешто напомене и о чувеној Соломоновзј мудрости. Два.најеста глава Кад се помиње да је Данил, са своја три друга остао потиуно одан истинитој вери, требало је напоменути, да и остали парод није био веру заборавио. Са кратким додацима и изменама свега што је овде наведено, предмет не би био опширнији а особито при изостављању питања и одговора и на послетку т. ј. баш и кад би био опширннји, то би била мања мана сд оне, која долази од прећуткивања познатих истина. ЈЗИНЂЕ^Д јФиРМИ^ДИЈАН." Усљед тога Просветни је Савет одлучио да се »мала црквена историја^ не прештампава о државном трошку, а реФерентима г. Илићу да се изда 30, а Синђелу Фирммилијану 20 динара хонорара. Пошто је било већ доцне , председник је закључио састанак.

САСТАНАК СХУ 2. Јуна '1882. у Београду. Били су: нредседник, Д. Нешић ; потпредседник Ј. ГГедић; редоани чланови : Арх. Н. Дучић, др. В. Бакић, арх, Нестор, М. Миловук, др. А. Стевановић; ванредни чланови : Св. Вуловић, Љуб. Ковачевић, Јов. Ђорђевић, Бор. Тодоровић и Пет. М. Никетић. I Ванредни члан НикетиК чита записник 114. састанка, који Савет прима. II Председник саопштава писмо г. министра просвете од 31 Марта трајуће године ПБр. 313 5. којим јавља