Просветни гласник

ЗАГШСНИК ГЛАВНОГ

ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

423

Просветном Савету да је привременом пословођи саветском, др. Ник. Ј. ПетровиКу, дао одсуство месец дана, и позива Просветни Савет да из своје сродине одреди лице, које ће врпшти ову дужност за месец дана. Решено : да за месец дана врши дужност пословође Просветног Савета Пет. М. Накетип. III Застуаник деловође Никетић чита реФерат г. М. Михаловића и С. Стојковића о »Рачуници (I и II део) за основну школу« од Ст. Д. Поповића. „Главном Просветном Савету Према писму Главног Просветног Савета од 12. Марта 1882. год. СБр. 13. прочитао сам »Рачуницу I и II део« од Ст. Д. Поповића, и нашао сам сдедеће: Да су оба дела (I и II) заиста добро урађени према методу, који је уовојен; али да се не може ни један део назвати у правом смислу »Рачупица« већ природније »Збирка примера« ако би их овакве, какви су прештампали. Протнв метода нема се шта рећи , јер се његов уплив види у бољој спреми деци , која улазе у гимназију. Али, кад се у усменим деловттп (који је намењен учитељима), уза сваку радњу казује јо:л и одредба, правило , уверење (проба) и употреба — како уобичајених речи, тако и знакова (облика) усвојених, и кад се ту упућује, да их учитељ уза сваку радњу пошто децу довољно усмено и писмено извежба обавештава и од њих тражи, да и она то знају за њим да искажу и на примеру покажу (I део стр. &8, 89, 151, 15?, 165, 166, 167. за први разред, а такових упутстава има п у II делу, стр. 25, 5!, 7 4, 80, -1, 110, 115, 181 и т. д. за други разред), онда не увнђам противча разлога зашто се у кратко не изложе: одре,:ба, правило, уверење и употреба на крају сваке радње ? У усмепим деловима види се дакле , да учитељ мора то деци да говори и она да науче , дакле на изуст да искажу, као што већ од II раз. почињу неке предмете учити. Према овоме треба : 1. Да се уз иоједине падње ставе у кратко одредбе, правила, уверења и употребе, потпуно рашиРУЈући их, као што се примерима раширују радње. Осим тога. 2. Да се избаце, или у што мање примера ири нежбању уаотребе наше старе мере и новац осим главнијих (грош, дукат, ока, литра). 3. Да се код задатака са једноименим и вишеименим бројевима. иокаже начин рада бар на 4 ири-

мер а, као што је то урађено са неименованим бројевииа. 4. Да се обележавање хиљаде тачком одбаци и усвоји раздвајање класа — ао три цифре. 5. Да се у III разреду — где се већ о новим мерама говори (стр. 121. II део), као продужење од II раз. — уведе десетни разломак. Увођење нових мера у нас истина је одложено, али сумњам, да ће се још за половину оног времена моћи да одлаже, које је до сада потребно било. Ту децу не можемо оставитн без знања десетнот разломка и нових мера. Са овим изменама и допунама мишљења сам : Да се оба дела (I и II) од Ст. Д. Поповића и дал^е заарже за основну наставу и прештампају. 25. Априла 1882. у Београду. 1'ЛАВНОМ ЦРОСВЕТиОМ САВЕТУ ионизни, ЈА ИЈАИхЛО уЉиЈАИтУШВИИ, ПРОФЕСОР I НИЖ. ГИМ.« Слажем се с овим рефератом г. М. Михаиловића, да се Рачуница г. Ст. Д. Поповића, намењена основној настави, може прештампати. ј^РЕТА ј Ј . рТОЈКОВИЋ, ИРОФ. БЕ01РДД. ГИМНАаИЈЕ. По прочитању овог реФерата Пецић предлаже : да се рачунање са старим мерама из Рачунице са свим изостави, и да се у истој стави само (табеларни) упоредни преглед између старих и нових мера, те да се деца са истим упознаду, а рачунање да буде само са новим мерама. Одлучено : да се Рачуница г. Ст. Д. Поповића за основне школе прими по реФерату и овој примедби Пецићевој. Паграда за реФерат одређена је 50 динара. IV Застуаник иословође ПикетиИ чита реФерат г. /7. }КивковиКа п Ср. Ј. СтојковиКа о »Рачуници за ниже разреде средњих ихкола од др. Фр. Мочника I и II део,« „Гланноч Просветнои Савету По одлуци Главног Нросветног Савета којује доиео на 140-ом саетанку свом, прегледавши дело »Рачуница за ниже разреде средњих школа од др. Фрање Мочника, I и II део. Београд 181к. и 1815. г.« част ми је исказати Савету моје мишљење о овоме делу у следећем.